Misija Noe Lajlsa

Proslavio se titulom na Prvenstvu sveta u Budimpešti prošle godine na 100 metara. Potom je trijumfovao i na 200 m i sa štafetom 4 x 100 metara.

Dodatno je skrenuo pažnju na sebe kad se obratio košarkašima iz NBA lige rečima: „Tvrdite da ste svetski prvaci. Kakvi ste vi svetski prvaci, takmičite se sami sa sobom. Ovde je cela planeta“. Kad je reprezentacija SAD–a loše prošla na Šampionatu globusa 2023. samo je poentirao: „Jesam li vam rekao?“ Ispostaviće se da su se indirektno poruke odnosile i na NFL i bejbol u zemlji iz koje dolazi.

Mnogi prepoznaju da je reč o Noi Lajlsu. Tu svoju globalnu slavu želi da iskoristi da pokrene transformaciju u američkoj javnosti kad je atletika u pitanju.

Olimpijski šampion je istakao važnost da se atletika učini dostupnijom:

– Moramo da učinimo sve što je moguće da ljudi ne moraju da pretražuju veb stranice koje je teško pronaći ili da plaćaju da gledaju atletiku. Ona je globalni sport i moramo da je pokažemo svima. Dostupnost je ključ za povećanje baze obožavalaca i na kraju za privlačenje više sponzora i komercijalnih mogućnosti.

On sam mnogo čini na tom planu. Sportisti uglavnom ne vole da pričaju unapred o namerama pred velika takmičenja da se ne bi opterećivali. Lajls je na sebe stavio ogroman teret najavivši pred dolazak na 33. Olimpijske igre u Pariz da želi jedinstven podvig – titule na 100 m, 200 m, 4 x 100 m i 4 x 400 metara. Njegovi veliki prethodnici i zemljaci Džesi Ovens i Karl Luis osvojili su po četiri zlatne medalje. Bilo je to u prve tri od navedenih disciplina, a četvrta u kojoj su se proslavili jeste skok udalj. Lajls bi imao jednu manje pojedinačno, ali s tom prednošću da su prvi put sve četiri u sprintu.

Koliko god da mu je to pravilo problem, namerno je preuzeo na sebe odgovornost, kako bi sproveo u delo mnogo veću ideju od „samo“ osvajanju medalja, a zato treba platiti mnogo veću cenu. Možda je on platio i previše, jer se precenio, a kad to kažemo, ne mislimo na sportsko polje.

Posle zlatne medalje na 100 metara ličnim rekordom 9,79, što mu je bio najveći izazov, videlo se da s pravom tako govori. Od 2004. i Džastina Getlina u Atini, SAD nisu imale pobedu na ovoj deonici. Dominirao je Jusein Bolt i Jamajčani.

Mnogi su mislili da će Lajls proći kao mlekarica iz priče, saplesti se i na prvom koraku prosuti mleko, a s njim će oteći svi veliki planovi. Lajls je, međutim, pobedio rezultatski najbržeg u 2024. godini (9,77), Jamajčanina Kišane Tompsona za pet hiljaditih delova sekunde. Za to je Amerikancu trebalo da poboljša lični rekord od 9,81 sekund. Pokazao je da će sve učiniti i na sportskom planu, ali i na svim drugim da kraljica sportova u SAD izađe pod reflektore medija iz senke NBA, NFL-a i bejzbola, nametnutih, kako Lajls ukazuje, samo marketinški, a ne i kvalitetom, jer su suštinski lokalne, a ne globalne snage.

Neverovatno je da je takve samouverene izjave davao u Gradu svetlosti čak i kad je znao da je oboleo od kovida. S maskom na licu se zagrevao pre trka. Neke od bitnih treninga nije mogao da uradi onako kako je planirano. I to se odrazilo negativno tamo gde se uz talenat rad najviše pokazuje - trci na 200 metara. 

Rekord SAD-a na toj deonici pomerio je sa 19,32 (bio je u vlasništvu Majkla Džonsona) na 19,31. Tada mu je najbolji rezultat na 100 m bio 9,84. Računalo se da će posle 9,79 biti brži u Parizu od 19,30, koliko je rekord olimpijskih igara Juseina Bolta. To se nije dogodilo. Pobedili su ga Lecile Tebogo (Bocvana) 19,45 i zemljak Kenet Bednarek (19,62).

Čovek, koji godinama nije izgubio trku na 200 m bio je neprepoznatljiv. Rezultatski sjajan, vredan olimpijske bronze (19,70), ali ne na svom nivou. Tabanao je, nije ga bilo karakteristično na prstima tokom sprinta, niti je demonstrirao prepoznatljivu frekvenciju. Potom nije imao karakterističnu završnicu u kojoj uvek ubrazava, bilo da bi prestigao protivnika (kao na 100 m na primer) ili da bi se još više odvojio, ako je na čelu. Nigde te silovitosti. Posle cilja je pao i prosto rastrgao triko boreći se za vazduh. Videlo se da mu je baš loše zdravstveno.

Nije ga bilo na pobedničkoj konferenciji za novinare, niti objašnjenja, što je u prvom trenutku različito tumačeno, čak i njegovom nadobudnošću.

Potom se nije pojavio u sastavu štafete 4 x 100 m.

Oglasio se na jednom svom društvenom profilu i sve objasnio.

- Najpre bih želeo da se zahvalim Bogu što me je proveo potpuno kroz Olimpijske  igre. Zatim da čestitam Lecile Tebogu i Keniju Bednareku i svima ostalima na fantastičnom finalu – zapisao je i pobio glasove o prepotentnosti.

Rekao je da je završio sa svojim učešćem na Olimpijskim igrama. Ni na trenutak se nije pravdao bolešću.

- Nije baš ono o čemu sam sanjao na Olimpijskim igrama, ali ostavile su radost u mom srcu.

Svojom misijom dobija pozitivnu energiju velikog broja ljubitelja atletike iz celog sveta. Motivišu ga da nastavi dalje i ta ga sinergija dodatno nosi.

- Želeo bih da se zahvalim svima, koji su me podržali porukama.

Završnom rečenicom vratio se na ratne staze, odlučan da pobedi u započetom ratu, a što je kovid na trenutak omeo:

- Bilo da me podržavate ili ste protiv mene, morate da priznate sebi da ste gledali - zar ne? Vidimo se.