Nemačka je poslednjih godina kontinuirano povećavala ulaganja u vrhunski sport, ali su ti milionski podsticaji bili neefikasni i ostali bez većih rezultata, što pokazuju i nedavne Olimpijske igre u Parizu, ocenili su stručnjaci Instituta nemačke privrede iz Kelna.
U analizi Instituta piše da Nemačka uz pomoć komplikovanog birokratskog sistema odlučuje o podeli subvencija, i da u tom procesu učestvuju i sportski savezi.
- Konačni bilans Igara pokazuje u kojoj meri te sportske subvencije promašuju cilj. Zbog nedovoljne centralizacije, za stolom sedi previše aktera, tako da se novac naširoko rasipa, umesto da se rerursi ciljano ulažu u sportske discipline koje najviše obećavaju - ocenio je Institut.
Kao primer, institut navodi Nemački atletski savez koji je između 2021. i 2023. sa više od 30 miliona evra dobio više novca od bilo kog drugog sportskog saveza, a čiji su sportisti u Parizu jedva osvojili četiri medalje.
Sa 12 zlatnih, 13 srebrnih i osam bronzanih medalja, Nemačka je u Parizu završila na desetom mestu i ostvarila najgori rezultat od ujedinjenja, iako su, kako je izračunao Institut, državne subvencije kada se računa po osvojenoj medalji iznosile 3,7 miliona evra.
U proteklih deset godina, te subvencije su sa 44 miliona evra porasle na skoro 60 miliona, ili za 37 odsto, ali je uprkos tome Nemačka na prethodnim Igrama u Tokiju na tabeli ukupno osvojenih odličja zauzela deveto mesto.
Navodi se da su 2016. na OI u Rio de Žaneiru subvencije po medalji još iznosile 2,2 miliona. U Tokiju je iznos porastao na 3,2 miliona evra, a u Parizu 3,7 miliona evra.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
