Trener crveno-belih odgovorio crno-belima

Boris Rojević, šef stručnog štaba Vojvodine, oglasio se saopštenjem dan pred derbi prvog kola protiv Partizana. Podsetimo, crno-beli su se prethodno oglasili u nedelju i ponedeljak.

Saopštenje trenera novosadskih crveno-belih i selektora Srbije prenosimo u celosti:

- Poštovani sportski prijatelji i kolege, osećam potrebu da se obratim povodom serije neistinitih optužbi i ličnih napada koji su poslednjih meseci upućeni na moj račun. Ove neosnovane tvrdnje šire se i javno i van očiju javnosti, stvarajući ogroman pritisak na mene i moju porodicu, i više ne mogu da ćutim.

Mesecima sam meta koordinisane kampanje usmerene na diskreditaciju mog rada kao trenera i selektora reprezentacije Srbije, te na ometanje moje sposobnosti da obavljam svoj posao. Napadi su počeli baš na početku priprema RKV, sa jasnim ciljem da me nateraju da podnesem ostavku na funkciju selektora. Izmišljene su priče, izvrću se činjenice i događaji, sve sa ciljem da se uzdrma moj profesionalizam i predanost sportu kojem sam posvetio više od decenije kao trener. Ovi napadi, koji su na trenutak prestali, intenzivirali su se upravo na dan igranja Superkupa, što jasno pokazuje njihovu nameru i cilj. Očekivano, tajming nije slučajan.

Ono što je ironično u čitavoj situaciji jeste da upravo oni koji sada dele lekcije o lepom ponašanju i sportskom duhu, nisu imali problem da na utakmicama vređaju naš stručni štab. Takvo neprimereno ponašanje zabeleženo je kako na Banjici, tako i u Banjaluci, pred mnogim ljudima koji su mogli da čuju uvrede upućene našem stručnom štabu.

Svaki trener, pa tako i ja, koristi gestikulaciju i govor tela tokom utakmica, to je prirodan deo vođenja ekipe na terenu. Izdvajanje mene kao nekoga ko to čini "neprikladno" predstavlja namerno iskrivljavanje stvarnosti i pokušaj da se uruši moj ugled. Za stolom tokom utakmice sedeli su i delegat i kontrolor IHF-a. Kako to da nisam dobio ni žuti karton, a kamoli isključenje, ukoliko je moje ponašanje na utakmici bilo neprimereno? Da sam bilo šta rekao sudijskom paru, u najmanju ruku bih dobio barem žuti karton, a verovatno i strožiju kaznu. Sada, posle naše pobede, ona se stavlja u drugi plan, a izmišljaju se nepostojeći događaji.

Tokom svoje duge karijere u rukometu, nisam video ovako koncentrisan i neosnovan napad na jednog trenera i selektora reprezentacije Srbije, posebno ne od strane ljudi koji su mi donedavno čestitali i pružali podršku. Njihov stav se promenio čim sam odbio da podlegnem njihovim ambicijama, i očigledno je da ova kampanja laži ima za cilj da me poremeti u mojim profesionalnim obavezama.

Istina je oko crvenog kartona iz 2019. godine, dok sam vodio juniorsku reprezentaciju, koji je više bio nesporazum nego što je bilo govora o bilo čemu ozbiljnom. Ako se zaista ponašam na neprimeren način, zašto onda na toliko evropskih utakmica kluba i reprezentacije u proteklih 5 godina nisam dobio crveni karton, iako sam vodio ogroman broj utakmica? Da je taj crveni karton zaista bio problematičan, da li bi me tadašnji predsednik Saveza, Božidar Đurković (svi znamo koliko je to važna ličnost u svetskom i evropskom rukometu), postavio u naredne dve generacije juniorske reprezentacije, a posle toga imenovao za pomoćnog trenera A reprezentacije?

Kao selektor reprezentacije Srbije, bili smo na gol do izbacivanja svetskog i evropskog šampiona, Španije, koja je na nedavno završenim Olimpijskim igrama osvojila bronzanu medalju. Sve ovo smo postigli sa podmlađenom reprezentacijom, jer smo ušli u novi olimpijski ciklus, a sada neko pokušava da te rezultate poništi. Pre toga smo dva puta pobedili Poljsku, čime smo pokazali naš potencijal. Posebno sam ponosan na veliki broj reprezentativaca koji su, kroz naš rad u klubu, postali važni članovi nacionalnog tima, doprinoseći uspehu reprezentacije.

Iz Vojvodine dolaze i najbolji pojedinci juniorskih i kadetskih selekcija, kao što su Draško Đorđe, najbolji levi bek Evrope, Jovica Nikolić, najbolji desni bek, Marko Tasić, najbolji defanzivac Evrope i Luka Rogan, jedan od najmlađih naših igrača u Bundesligi. Da li trener koji je stvorio toliko reprezentativaca treba da ode iz Srbije da bi zadovoljio ambicije drugih?

Ponosan sam na te rezultate, kao i na to što sam kao klupski trener osvojio 20 trofeja, uključujući najvredniji, evropski trofej. Prošle sezone, naš nastup u Ligi Evrope bio je sjajan, a osvojeni EHF kup predstavljao je izuzetnu promociju Srbije i našeg rukometa na evropskoj sceni. Svi ovi rezultati, u Ligi Evrope, EHF kupu i reprezentaciji, bili su promocija naše države.

Pored toga, smatram da su zbog ovih dešavanja ugrožene i moja lična bezbednost, kao i bezbednost moje porodice. Atmosfera neprestane napetosti i pritiska stvorila je osećaj nesigurnosti koji više ne mogu da ignorišem. Ove lažne optužbe nanose štetu ne samo meni, već i mojoj porodici. Psihički pritisak je dostigao tačku na kojoj zahtevam da oni koji su odgovorni za ovo odgovaraju za svoje postupke.

Pozivam nadležne i sportsku javnost da se umešaju i ispitaju ove zlonamerne tvrdnje. Neophodno je da se ova situacija reši i da niko više ne bude izložen maltretiranju kakvom sam ja bio izložen. Rukomet je sport koji počiva na fer-pleju, poštovanju i takmičarskom duhu. Ovi principi su ugroženi od strane nekolicine ljudi koji svoje lične ambicije stavljaju iznad integriteta igre. Vreme je da se ovakvo ponašanje zaustavi i da se svi usredsredimo na ono što je zaista važno – sport koji volimo.

S poštovanje,

Boris Rojević

Selektor nacionalngo tiam Srbije i trener rukometnog kluba Vojvodine