Divac o noći koja mu je umalo promenila život, dolasku u Zvezdu, trejdu za Kobija, preskakanju Dončića... (VIDEO)

Vlade Divac, jedan od simbola naše košarke, je za “Indeks” pričao o "milion" tema.

Uz naglasak na pitanje - košarka Vam je bila sve?

- Da, ali i dala nam je sve!

A, mogao je rano da je se okane...

Pamti traumu iz polufinala SP 1986. kad je protiv Sovjeta u zadnjim sekundama izgubio loptu, a onda je Valters ubacio trojku za produžetak, kasnije i pobedu.

- Ta situacija mi je bila jedna od najtežih u životu. Pomišljao sam čak i da se ostavim košarke. Imao sam 18 godina i igrao sam košarku iz zadovoljstva. Tada sam shvatio da je košarka na našim prostorima bila veća od života. Šok koji se dogodio u čitavoj državi nakon tog bizarnog poraza kad smo u 45 sekundi prosuli devet poena razlike bio je neviđen. Premda sam bio tek klinac, napadali su me sa svih strana. Tu je najveću stvar odradio pokojni Krešo Ćosić. U susretu za bronzu protiv Brazila me stavio u početnu petorku, samo da me vrati u život, da ne razmišljam o tom nesretnom porazu. Rekao mi je da je ta utakmica s Rusima samo jedna od hiljadu utakmica u kojima ću imati priliku da im vratim istom merom. Imao sam bezrezervnu podršku vodećih ljudi reprezentacije, saigrača i to me je spasilo, jer je noć nakon tog poraza bila užasna.

Ikona Partizana je 1999. igrala za Crvenu zvezdu.

- Jedna moja šala je otišla predalako i da ne bih ispao neozbiljan, prihvatio sam dolazak u Zvezdu kao jednu od avantura u životu. Kad je bio lokaut, jedan prijatelj, inače zvezdaš, pitao me bi li došao u Zvezdu. U šali sam rekao da nema problema. To je došlo do ljudi u klubu koji su ozbiljno to shvatili. Onda sam se ja pokušavao izvući, pa sam rekao da će to koštati toliko i toliko. Rekli su može. Pa sam im rekao da će morati platiti ogromno osiguranje. I na to su rekli može. Pa kad sam video da ne odustaju, dodao sam da će sve to morati platiti unapred. I opet može. Porez. Može. Sve je bilo može. A, ništa, nisam imao izbora kad sam se već uvalio u tu priču.

Iz Lejkersa je otišao u Šarlot za legendu NBA lige, nažalost pokojnu, Kobija Brajanta.

- Medžik i još neki igrači su se panzionisali i ostao sam jedini od starijih igrača. Dolazili su novi, a Lejkersi su najpre hteli jednog drugog igrača trejdovati za Kobija. Međutim Šarlot je insistirao na meni. Lejkersi su svakako želeli dovesti Kobija, kao potencijalnog MVP-a, ali su preko seleri kepa napravili čistku kako bi mogli dovesti i Šakila. Naravno da sam se ljutio, nisam želeo otići, ali iz sadašnje perspektive, sam bih sebe trejdovao za Kobija.

Pričalo se da je taj trejd skoro propao?

Kad su mi rekli za trejd, odbio sam. Rekao sam da neću ići. Onda su me uveravali da moram, da mi to stoji u ugovoru, da, ako ne pristanem, neću moći više igrati košarku. Tada sam im jasno dao do znanja da košarku igram iz ljubavi, a ako tako mora biti, da ne igram više, neka bude. Nisam neko ko će otići negde samo zato jer to tako neko želi. Košarku sam igrao iz zadovoljstva. Održali su sastanak sa mnom i zamolili su me da barem odem tamo da vidim hoće li mi se svideti, pa onda da odlučim. Tih desetak dana je stvarno bila frka.

Divac je poznat i po tome što je pre šest godina mogao da na draftu uzme NBA zvezdu Luku Dončića, a nije.

- Na toj sam poziciji imao Deaarona Foksa, kojeg sam draftovao godinu dana ranije. U tom trenutku smatrao sam da je Foks igrač koji u idućem periodu može postati igrač franšize. Vreme će pokazati jesam li pogrešio. Kako sad stvari stoje, izgleda da jesam, ali imam veru u malog Foksa da će imati bolju karijeru. Zanimljivo, Luku je preskočio i Finiks, a tada im je trener bio Igor Kokoškov, koji mu je bio trener u Sloveniji.