Bosić morao na gol: Meč sa Spartakom pamtiću do kraja života

Utakmica Radnički – Spartak (3:2) ostaće za anale. Ono što se retko viđa na utakmicama desilo se upravo niškom timu. Ostao je sa igračem manje, a nije dobio crveni karton. Nakon što je trener izvršio svih pet izmena, povredio se golman Strahinja Manojlović, te je neko od igrača morao da preuzme odgovornost. I to je učinio Radivoj Bosić i iz ove perspektive dobro obavio zadatak. O igračkim i ljudskim kvalitetima Bosića ne treba trošiti mnogo reči, kao ni o činjenici da su uprava kluba i sportski sektor odradili dobar posao i dobili bingo njegovim dovođenjem na Čair. Da odlično igra, asistira, daje golove, to se zna, a sada su navijači videli i kako brani. Stavljanjem rukavica, pri rezultatu 2:1 u 68. minutu, pokazao je hrabrost i odgovornost, a kako posle nekoliko dana kaže, još se ne zna kako je izbor pao na njega.

- Kad se desilo to sa Straletom, nisam znao kakva je situacija bila na klupi. U početku nisam čak ni shvatio da smo izvršili sve izmene i da smo u specifičnoj situaciji. Šef me pozvao, došao sam do linije, pričali smo i rekao je da neko morao da stane na gol. Odgovorio sam mu naravno da, ako to moram da budem ja, nije problem. Preuzeo sam odgovornost, uzeo dres, stavio rukavice. Na meni se nekako slomilo, ali na kraju je dobro ispalo -  započinje priču uz osmeh Bosić.

Radivoj ne krije da nije znao šta ga je snašlo:

- Svašta mi je prolazilo kroz glavu. U prvih nekoliko minuta nisam imao orijentaciju. Stalno sam izlazio van okvira gola, gledao iza sebe... Ipak,  nekako sam verovao, zapravo verovali smo svi u pobedu. Videla se energija, da želimo da trijumfujemo. Čak i posle primljenog gola nismo pali. Napadali smo, išli smo sa igračem manje da damo gol, a ne da se branimo. 

Navijači na stadionu koliko uplašeni, toliko su bili i oduševljeni Bosićevim potezom. Svaki kontakt sa loptom nagrađen je aplauzima, a moglo se čuti i da su Manojlović, Stevanović i Stanivuković dobili ozbiljnu konkurenciju na golu.

- Verovatno će sada biti šale na naš račun, ali hvala Bogu da smo pobedili, pa neka se i šalimo. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da je otišlo u kontrasmeru, ne bi nam bilo do zezanja (smeh). Mnogo mi je drago što sam dobio podršku publike, što sam dobijao ovacije pri svakom kontaktu sa loptom. Lepo je što su ljudi došli u velikom broju da nas podrže, zaslužili smo. Imali su šta i da vide, dobru, kvalitetnu igru. Meni je ovo bila prva utakmica u dresu Radničkog na Čairu i verujem da ću je pamtiti do kraja života.

Znao je Bosić na koga treba da obrati posebnu pažnju kada su protivnički igrači u pitanju:

- Todoroski ima veoma dobar udarac i moram da priznam da mi nije bilo baš svejedno kad uzme loptu, a ja sam na golu, ne na svojoj poziciji. Mnogo mi je lakše da ga čuvam u polju, nego da kao golman čekam njegove šuteve.

Iskusni Vojo Ubiparip je uspeo da savlada prinudnog čuvara mreže Nišlija, a „dežurna zanovetala” kažu da je mladi igrač mogao da reaguje drugačije.

- U tim momentima dolazi do velike zabune, to je bukvalno sekund, ne znate kako da reagujete. Kreneš nogom, pa onda hoćeš rukom, sve se pomeša. Ovo je veliko iskustvo kroz koje sam shvatio da ta pozicija, koliko god nekome deluje lagano, uopšte nije. Svaka pozicija specifična je na svoj način, ali golmanska je posebno zahtevna, nosi najveću odgovornost. Oni nemaju pravo na grešku, moraju da budu koncentrisani i fokusirani tokom celog meča. Eto posle gola jedan igrač Spartaka pokušao je da me lobuje sa centra, ali sam bio koncentrisan.

Da li biste se menjali sa golmanom, makar na jedan dan?

- Ne bih. Bilo mi je dovoljno ovo, veliki stres za mene.

Ukoliko se ponovo desi slična situacija?

- Ako baš zatreba nije problem, ali ipak bih ja na svoju poziciju. Ima tu još igrača, neka se okuša još neko.

Rođeni Novosađanin u Niš je stigao pre tri meseca i vrlo brzo se uklopio. U gradu na Nišavi mu, kaže, prija baš sve.

- Niš je stvarno prelep, živ grad, ljudi su veoma gostoljubivi. Atmosfera u i oko kluba je dobra i sigurno da i to utiče na rezultate. Ljudi iz uprave kluba, prvi čovek Ivica Tončev, Dragan Marković Markoni, Dejan Propadalo, dobar tim koji ima viziju, kako sve treba da izgleda i tu su da obezbede sve što je potrebno za uspešno funcionisanje kluba. Dobro su odabrali i stručni štab. Zaista je uprava zajedno sa sportskim sektorom dobro selektirala tim, što se tiče  fudbalski i ljudskih kvaliteta, a to je posebno važno za svlačionicu. Znali su koje igrače da zadrže, koje da dovedu i napravljena je zaista  dobra atmosfera, koju su ispratili i rezultati.

Na Čairu se, podvlači Bosić, poštuje sve što je dogovoreno:

- Sve funcioniše odlično i po pitanju igrača, uprave, stručnog štaba. Nemam nikakve zamerke, mada sam sve to i očekivao, jer sam sve te informacije dobio od ljudi koji vode klub kad sam dolazio. Čuo sam i ranije da je odnos uprave prema igračima dobar, na obostrano zadovoljstvo sve je kako treba. Znamo svi da je Radnički veliki klub i da shodno tome postoji i veliki pritisak, ali se mi za sada dobro držimo. Uživam u fudbalu, gradu, atmosferi i nadam se da će to da potraje.