Đuranović: Vratili navijačima za podršku

Po prikazanom u dosadašnjem toku prvenstva od strane oba rivala mnogi su u gradu na obalama Jošanice i Raške očekivali drugačiju utakmicu od viđene. Novi Pazar stvara priličan broj šansi i otkako ga sa klupe vodi Tomislav Sivić redovno postiže dva ili tri gola po utakmici, dok se Radnički 1923 neretko sa gostovanja vraća sa hrpom postignutih golova.

Suprotno pretpostavljenom bio je to meč u kojem se nije lako ulazilo u čiste gol prilike. Igru Kragujevčana je teško pročitati, a Novopazarci i njihov trener su u tome do detalja uspeli. Još je važnije što su iako pod imperativom pobede igrači pokazali ogromno strpljenje čekajući svoje nadahnute minute. Zato na njihovu i adresu Tomislava Sivića idu sve čestitke.

Nije bilo mnogo lepote, ali jeste taman koliko treba pameti u igri domaćeg sastava. Kad su tri boda krajnji cilj to je jedini način da se veliki rival obori na pleća, a da te ne namuči. Ginuli su Pazarci za svaku loptu i pritom napadački veoma opasnog protivnika sveli na nivo skoro bezopasnog.

Navijači vole, treneri najviše, kad špic zna da i najmanju polušansu završi tako da kad ona rezultira golom to izgleda kao da se radilo o stopostotnoj prilici. Golčina Uroša Đuranovića iz 29. minuta bila je momenat koji je obeležio utakmicu, realno je i odlučio, a daleko od toga da je bila najbolja prilika na meču.

- Dobio sam idealnu jačinu pasa od Antvija da bi se lopta udarila iz prve – reče presrećni Đuranović na opasku da je ne oklevajući tako odmerio šut da ga ni tri golmana ne bi zaustavila. - Bio mi je postavljen blok i to je jedini način na koji sam mogao da pogodim mrežu. Golman je pokrio svoj ugao koliko je mogao, a lopta je baš lepo ušla.

Đuranović je u karijeri za 15 klubova postigao 71 prvenstveni gol. Kad igrač koji ih se nadavao ovaj svrsta na visoko mesto interne top liste to znači da ga je i on video onako kao i svih 6.000 duša.

Ulazi u tri najbolja koja sam ikada dao. Prošle sezone postigao sam sličan iz iste pozicije samo je lopta ušla u drugi ugao.

Rovovska borba i borbenija duel igra Novog Pazara glavno su obeležje meča tradicionalnih rivala.

- Igrali smo kod kuće pred našom publikom i normalno je da u onakvoj atmosferi morate dati i više od sto odsto. Duele nisam ni osetio. U svaki bih i glavom išao samo da bi ovoj fenomenalnoj publici vratio ono što oni čine za nas – govori izrazom srećnog čoveka Đuranović.

Gol Budvanina u dresu Novog Pazara značajan je iz još jednog razloga. Tim je pokazao da ne mora baš uvek sve da zavisi od genijalnosti Adema Ljajića. Vidaković se poslavši loptu prema Antviju u prvom trenutku uhvatio za glavu misleći da je pas bio prejak. Ispostaviće se da je to bila idealna lopta u prostor, a povratna od strane spretnog, brzog i sve boljeg Holanđanna za Đuranovića savršena. Naravno, kakav bi to bio meč da u njemu nema ideje koja donosi gol s Ademom Ljajićem u glavnoj ulozi.

Kod tog drugog pogotka najmanje je jasno kako se štoper Filip Bačkulja u kontranapadu našao na realizatorskoj poziciji. Ostaje da se nagađa kakav scenario bi se odigrao da trener gostiju Feđa Dudić nije požurio i već do 61. minuta na teren poslao svih pet novih igrača. Rezona za takav potez je bilo, ali je odluka baš nerezonska, iako ni on ni bilo ko drugi nije mogao da predvidi povredu dvojice igrača. Drugom golu prethodila je sjajna odbrana Stefana Popovića pri udarcu Simovića u četvrtom minutu nadoknade. Da je Kragujevčanin pogodio bio bi to skoro nezabeležen podvig da tim sa devetoricom igrača izjednači i možda odnese bod. U ovom slučaju akrobatska odbrana Popovića sprečila je goste da se raduju bodu. I pored toga što je imao problema sa prvim šutem u meču, a to golmanima uglavnom ne prija, upućenim ka njegovoj mreži od strane Ćosića, golman Novog Pazara sa svakom sledećom situacijom lako je izlazio na kraj.

- Prolazilo mi je kroz glavu da ćemo biti kažnjeni, srećom nismo. Sreću smo zaslužili jer je u nekim prethodnim mečevima nismo imali. Što se tiče tog prvog šuta lopta je na putu ka mreži zakačila Mršića. Podloga je dosta brza i potrebno je malo vremena da biste se na nju navikli. Treniramo sve vreme na sporijem terenu i tek dva dana pred utakmicu odradimo trening na glavnom terenu – reči su jednog od boljih pojedinaca u redovima domaćeg sastava, Stefana Popovića.