Ubedljiva pobeda Vojvodine u Subotici, kraj loše serije Partizana, nešto teže osvajanje bodova Crvene zvezde protiv IMT-a nego što se očekivalo, nisu obeležili 11. kolo Super lige. U prvi plan iskočili su treneri. Savo Milošević zbog ponovnog debija na klupi Partizana i Nenad Lalatović usled vesti u nedelju kasno uveče da se vraća u Novi Sad.
Sudeći po rezultatu u prvoj utakmici posle četiri godine za kormilom Partizana deluje da Savo Milošević može da vrati crno-bele na mesto koje zaslužuju. Rano je ipak, za takve zaključke. Utakmica sa Tekstilcem ne sme i ne može da bude merilo kvaliteta sastava iz Humske. Nekadašnji golgeter svestan je koliko ga težak posao čeka i da će se o njegovom radu tek suditi. Dobro je da ima dve nedelje da radi bez utakmica (u reprezentativnoj pauzi) i uvidi šta nedostaje njegovoj ekipi da ponovo bude u borbi za titulu ili bar trofej kupa na domaćoj sceni.
Sama pojava Sava Miloševića i njegov elokventan medijski nastup osveženje su za javnost, ali ne i garancija za uspehe. Bilo bi ne samo za Partizan dobro da je kriza prošlost, jer pokazalo se da i u Evropi, sem Crvene zvezde, niko ne može da blista i puni stadione kao Parni valjak.
Nenad Lalatović je radio u 11 superligaških klubova. Mladost je zaista preporodio. Lučanci su od tima koji na svom terenu nije pobedio debitante iz Odžaka, došli do situacije da savladaju pet rivala u nizu i da se posle poraza od Partizana ekspresno vrate na trijumfalnu stazu slavljem u Pančevu protiv Železničara. Harizma, izuzetno velika sposobnost da motiviše igrače i izjavama često skrene pažnju na sebe, svrstavaju Lalatovića u znak prepoznatljivosti u srpskom elitnom rangu. Kao i u slučaju Miloševića, za njega, još više za Vojvodinu kao klub i naš fudbal, važno je da na „Karađorđu” bude uspešan. Bez uzdizanja dva od tri najveća kluba u Srbiji Zvezdi manje vredi učešće u Ligi šampiona, jer na domaćoj sceni nema dovoljno dobru pripremu za evropsku elitu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
