Čović: Vizionar i temelj naše košarke

Povodom stogodišnjice rođenja profesora Aleksandra Nikolića, trenerske legende i tvorca jugoslovenske i srpske košarke, na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, održan je stručni skup.

Profesor Nikolić, dobitnik nagrade za životno delo Udruženja košarkaških trenera Srbije, postavio je temelje naše košarkaške tradicije i uzdigao je na svetski nivo.

Ovaj događaj organizovali su Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Košarkaški savez Srbije i Udruženje košarkaških trenera Srbije, kao izraz zahvalnosti za izuzetan doprinos profesora obrazovanju i sportu. U ime KSS, prisustvovali su predsednik Nebojša Čović i potpredsednik za mušku košarku Nenad Krstić.

Događaj je otvorila dekan fakulteta prof. dr Sanja Mandarić, uz prikaz filma o životu i delu profesora Nikolića, a moderator je bio profesor dr Saša Jakovljević.

Uglednim zvanicama prvi se obratio predsednik KSS dr Nebojša Čović.

- Košarkaška Srbija obeležila je u ponedeljak 100 godina od rođenja Aleksandra Nikolića čoveka koji je za mnoge sinonim za košarku na ovim prostorima, ali i u Evropi i svetu. Čuveni profesor, vizionar, pedagog, trener i čovek koji je, samouk, uz pomoć Nebojše Popovića, Radomira Šapera i Bore Stankovića bio rodonačelnik košarke na ovim prostorima, tu ne smemo da zaboravimo i Ranka Žeravicu – podsetio je Čović.

- Kasnije sam sa profesorom Acom Nikolićem sarađivao i na formiranju Košarkaškog kluba FMP. Bio je savetnik u klubu 1996. i 1997, što je odmah rezultiralo prvim trofejom 1997. u Nišu, kada je trener bio Momo Milatović. 

Značaj koji je imao „Profesor”, a sa punim pravom je nosio taj epitet, a ne nadimak, ne može da se sagleda kroz brojke, iako su one impresivne: Prvak sveta sa Jugoslavijom, trofeji na evropskim šampionatima, trostruki prvak Evrope sa Injisom iz Varezea, osvajač Kupa pobednika kupova sa Crvenom zvezdom, brojne domaće titule, uticaj na dva naša najveća kluba, i njihove pobede i titule. Ali, taj značaj je možda i kroz uticaj koji je imao svojevrsnom doktrinom koju je napravio na generacije igrača, trenera, ali i viziju kako će košarka izgledati u decenijama ispred njegovog vremena.

Čović je potom istakao da profesor Nikolić nije bio samo

rodonačelnik „jugoslovenske košarke”:

- Posle boravka u SAD 1963. uzeo sve najbolje iz američke košarke i implementirao to u našu, čime je stvorio jedinstven stil protkan brojnim anegdotama, posebno o metodičnosti, ali i spartanskim zahtevima. Sve to zajedno donosilo je na kraju brojne titule, pehare, pobede, igrače i trenere, jer profesor Nikolić nije čuvao svoje znanje za sebe, već ga je delio svima koji su to znanje hteli da upiju.

Bio je i ostao temelj naše košarke, ne jugoslovenske ili srpske već naše, svetske, naglasio je Čović:

- Profesor Aca Nikolić dobio je na 100. godišnjicu rođenja u svojoj hali i bistu koja će svakoga namernika i zaljubljenika u košarku podsetiti na veličinu tog čoveka i neraskidivu vezu sa našom košarkom koju je velikim delom i stvorio, jer koliko god se košarka menjala, evoluirala, ne smemo da zaboravimo dve stvari: u osnovi to je ista igra sa istim zakonitostima i pravilima, onim pisanim i nepisanim koja važe. A profesor je sve to precizno primenjivao uz obavezan štos i neki jedinstven dodatak. I drugo, ne zaboravimo da je u pitanju vizionar koji je gledao ispred svog vremena i to decenijama. Tada 70-tih godina prošlog veka, možda je mnogima delovalo da profesor ne zna šta priča kada je na jednom predavanju kao trener govorio da će košarka 21. veka biti takva da će svi igrati sve i biti viši od dva metra. Dakle profesor je video već tada kuda ide ova igra: plejmejkere više od dva metra, Novickog, Jokića, Divca, Sabonisa, kao igrače prefinjene tehnike i mekane ruke kao kod bekova i mnogo toga što je tada mnogima bilo neshvatljivo.

Imamo obavezu da čuvamo sećanje na profesora, poručio je Čović:

- Ne zato što je to red, ne zato što je to naša obaveza, ne zato što sebe volimo da zovemo zemlja košarke, već zato što je taj čovek i danas putokaz i podsetnik šta treba da radimo kako bismo ostali na vrhu svetske košarke – zaključio je prvi čovek KSS.