Kanađanka u Srbiji: Verujem da možemo do šampionske krune

Na prvi pogled Averi Alar je jedna obična devojka, koja je došla u Srbiju, u tabor Železničara iz Lajkovca, pronašla u klubu  mir i zadovoljstvo privatno, poslovno jednu stepenicu više za uspeh. Naravno uz želju da se ovenča trofejima što je negde potajna želja i uprave Dizelke.

Međutim,  25-godišnja dama iz Vinipega, grada u provinciji Manitoba, je zapravo jedna nasmejana „školjka” koju ako otvorite uz poverenje, njen zvuk daleko odjekuje, poput huka morskih talasa, a i biser koji izvadite vredan je čuvanja.

Zašto, jer Averi je iznad svega neverovatna osoba, profesionalac, emotivna, veliki ljubitelj pasa, vezana za svoju porodicu, čiji osmeh zapravo krije veliku tugu.

A u razgovoru za Sportski žurnal, reprezentativka Kanade i ove sezone „plej” Železničara pričala je o svemu, iskreno od univerzitetskih dana sa popularnim „Haskijima” i zvanju profesorke, gubitku rođenog brata Adriana, epizodi u Seriji A u Vero Volej Monci, Srbiji...

Kako i zašto ste se odlučili da dođete u Srbiju, u Železničar i kako je došlo do saradnje?

- Moja menadžerska agencija, koja je iznad svega odlična me je povezala sa timom tokom letnjih meseci i odmah sam videla da se dobro uklapamo. Tražila sam renomiran klub, poštovan u ligi.

Pre Vas je bila Kelsi Veltman, možda ste od nje čuli?

- Nisam znala taj podatak ali svakako da mi je i to dalo dodatnu nadu i motiv, da sam donela pravu odluku jer verujem da je i ona uživala ovde i pronašla sebe.

Kako se osećate, došli ste malo kasnije, ali ste se vrlo brzo uklopili u tim?

- Sve igračice, stručni štab, uprava učinili su da se osećam izuzetno prijatno od trenutka kada sam došla. Bez obzira što nije jednostavno govoriti drugačijim jezikom od svih ostalih, svi se trude da me uključe, prevedu, objasne. To jako cenim!

Posle završenih studija u Kanadi, igrali ste u Vero Volej Monci (Milanu) jakom klubu, u italijanskoj ligi. Sa vama je tada bila i Jovana Stevanović. Kakvo iskustvo nosite iz Italije?

- Neverovatno! Kao moje prvo profesionalno, stvarno sam imala sreću da budem deo tako dobro organizovanog tima, koji uživa veliko poštovanje u Evropi, svetu. Naučila sam mnogo od brojnih reprezentativki, olimpijki i devojaka koji imaju toliko iskustva u profesionalnom svetu. Napravila sam mnogo dobrih spona, stekla velika prijateljstva iz vremena mog boravka u Monci.

Igrate kao dizač, specifična pozicija u timu. Kako se osećate i razumete sa drugim saigračicama i sa kim se najbolje razumete?

- Teško je kada postoji jezička barijera, ali većinu odbojkaških pojmova na srpskom sam uspela da naučim zahvaljujući mojim saigračicama. Srednji blokeri su svi vrlo koncizni sa povratnim informacijama, takođe odlično govore engleski.

Vaše ambicije i šta očekujete ove sezone od Železničara, u ligi, Kupu Srbije?

- Polažem velike nade u naš tim! Pokazali smo se kao vrhunska takmičarska ekipa i verujem da možemo da podignemo šampionski trofej, krunu.

Top pet dizača koje cenite?

- Tokom koledža uvek sam volela da gledam Loren Karlini, dizača iz SAD. Bila je neverovatno samouverena na terenu i divim joj se zbog toga. Posle igranja u Italiji, imam veliko poštovanje i za Poljakinju Joanu Vološ. Ona je baš pametan dizač koji čita igru i odlično vodi svoj tim. Ipak, možda broj 1 na koju se najviše ugledam je Karli Lojd. Kao olimpijka, reprezentativka i majka, ona zaista radi sve, pokazujući put profesionalnim sportistima da nastave da se bave na visokom nivou iako se ostvare u najvažnijoj ulozi.

Kako se osećate u Srbiji, ocenite srpsku ligu?

- Iskreno uživam da igram ovde, to je takmičarski nivo, izuzetno visok. Znam da sam na pravom mestu, da ću steći više iskustva.

Koje timove poštujete i zašto, i koji će se od njih uz Železničar boriti za trofeje?

- TENT će biti naš najveći protivnik. Videlo se to u utakmici na početku sezone koji je otišao u pet setova. Uzbuđena sam što ću ponovo igrati sa njima i nadam se da ćemo se sresti u utakmicama koje bude odlučivale o tituli!

Uz odbojku, koja je vaša pasija?

- Završila sam univerzitet u želji da postanem učitelj i zaljubila sam se u predavanja, učionicu, prenošenje znanja. Volim ako mogu da utičem na živote mladih, da im ukažem šta je ispravno, šta ne. Lepo je znati da me jednog dana  kada se povučem iz odbojke (a neće biti skoro) čeka nešto o čemu razmišljam sa velikom strašću.

Imate 25 godina koja je vaša sledeća profesionalna „stanica”?

- Nastaviću da igram profesionalno, sigurno do sledećih Olimpijskih igara, jer više od svega želim da budem olimpijac. A odatle, nisam sigurna kuda će me život odvesti. Volela bih da imam porodicu, nastavim da igram pre nego što počnem da predajem (smeh). Takođe, da dostignem viši nivo odbojke, i igram u različitim zemljama. Već sada se radujem što ću jednog dana, nadam se, igrati u VNL-u sa svojom reprezentacijom.

Najbolji prijatelj?

- Odrasla sam sa mamom i bratom, provodeći vreme u poseti tati u različitim gradovima u kojima je radio. Moja majka je takođe učiteljica, odatle i dobijam većinu inspiracije. Ona je moja najbolja drugarica i radujem se njenom dolasku u posetu, u Srbiju.

Ovaj odbojkaški emotivac iako hrabra, iako nosi životni teret na svojim plećima i gubitak koji joj je obeležio život, naša „profesorka” se ne predaje. Naprotiv.

- Govorim uvek šta mislim i uživam u uspostavljanju veza i novih prijateljstava, posebno sa ljudima koje upoznajem igrajući u inostranstvu.

Uz muziku i film je lakše?

- Volim ljubavne, protkane komedijom. Favorit mi je film „Zavet”. A svakako kad pustim Eminema i Drejka sve je jednostavnije (smeh).

Uz jasno izgovoreno „Hvala” ne čistom srpskom, izdvojenom vremenu za duži intervju u danu kada odbojkašice Železničara u „Masteru” igraju odloženu utakmicu 5. kola sa partizanom, Alar je podelila možda do sada i neispričana poglavlja, ona koja su i za nju sama, netaknuta, skrivena negde u dubini duše. Ali, i pored toga, u ovim redovima nema patetike i teških misli, u skladu sa njenom filosofijom „sve u životu radim od srca” – tako će se i zavesa na „pisani film” o Averi Alar i završiti.

A proleće 2025. godine i gracija u dresu sa brojem 8 superligaša iz Lajkovca doneće odgovor o bajci koju živi, možda i šampionskoj u Srbiji.