Svaka evropska utakmica na stadionu „Rajko Mitić“ je spektakl, posebno u Ligi šampiona. Kad velikan poput Barselone gostuje Crvenoj zvezdi u Beogradu posle 28 godina onda je to mnogo više od spektakla. Događaj za pamćenje do kraja života, bez obzira na rezultat i igru.
Groznica se osećala danima pre meča. Rasprodate sve ulaznice, neprestana priča o dolasku Jamala, Rafinje, Levandovskog, Pedrija, De Jonga i ostalih zvezda Blaugrane. Još više je katalonski tim privukao pažnju zbog sjajnih rezultata u poslednje vreme, igre od koje zastaje dah i podseća na najsjajnije dane slavnog kluba.
I upravo je mnogo toga u hladnoj novembarskoj večeri podsećalo na 31. oktobar 1996. Prepune tribine, kolorit i uvek sjajna koreografija Zvezdinih navijača i bez pristalica Barselone. Ni kvalitet igrača na terenu nije bio slabiji nego pre skoro tri decenije.
Orile su se pesme podrške iz grla simpatizera crveno-belih tokom svih 90 minuta. Kao po običaju, publika je više stajala nego što je sedela, ovog puta se pridržavajući uputstva da su sva mesta numerisana.
Dok se nestrpljivo iščekivao početak na severnoj tribini jasno je bio uočljiv transparent „Nema predaje“. Bilo je još mnogo zastava i ljudi koji su se sinoć svom snagom „dali svojoj Zvezdi“. Za nezaboravan ambijent i višedecenijsku priču kakvom su spektaklu sinoć prisustvovali.
Liga šampionu i Barselonu na Marakani zaista je trebalo doživeti...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
