Španovićeva: Barem 25 medalja sam osvojila na prkos

Ivana Španović izjavila je da je bar 25 medalja osvojila na prkos, kao i da ne može da se pomiri sa činjenicom da je sve samo do uslova i priprema već da želi da ipak "bude malo i do nje", ali i da je u sportu veoma bitna i disciplina.

Španovićeva je govoreći na prvom ESG festivalu koji su u Domu kulture „Studentski grad” organizovali kompanija „Hemofarm” i Univerzitet u Beogradu istakla da je njena najveća prednost na početku bilo to što nije imala nikakve uslove.

- Ja sam smetala ljudima u salama i halama, jer nisam imala gde da treniram. Ali, moja želja da uspem je višestruko veća nego kod neke devojke iz Amerike koja ima apsolutno sve uslove i može da izmišlja kako želi da živi, gde će ići na pripreme ili ne, ko će sa njom raditi - rekla je Španovićeva, navodi se u saopštenju kompanije „Hemofarm”.

U odsustvu motivacije, kako je rekla atletičarka, disciplina mora da postoji i igra važnu ulogu.

- Motivacija je nešto na šta možeš kratkoročno da se osloniš. Kad nevoljno radiš nešto, ali ipak uradiš, tu  leži snaga da budeš još hrabriji. Volim da kažem - glumiti da si hrabar kad nisi je hrabrost.

Najveći problem u karijeri je bio obuzdati sve želje i ambicije, staviti sve na papir i položiti stvari po prioritetima.

- Sve je u redu da mi maštamo, ali hajde da pričamo o nečemu što ti donosi dobrobit u ovom momentu. Nikada se ne oslanjam samo na motivaciju već na plan.

Govoreći o životnom ritmu je rekla da su zdrava ishrana i adekvatna suplementacija važan deo njenog puta ka uspehu.

- Vitamini koje unosim pomažu da se osećam snažnije i spremnije za svakodnevne izazove i aktivnosti, dopunjuju sve siromašniji sastav svih namirnica, a moje telo je moje oružje u poslu kojim se bavim u istoj meri kao i van terena i važno mi je čime ga negujem.

Govoreći o kraju profesionalne karijere, atletičarka je rekla da ga najavljuje već nekoliko godina, kao i da joj je sport oduvek bio platforma da radi ono što želi na način na koji želi i da to radi uspešno.

- Prihvatila sam to da će moja sportska karijera trajati jedan vremenski period, da će se u jednom trenutku završiti i nikada se nisam pribojavala šta je to što sledi kasnije. To sve što sledi kasnije mene izuzetno uzbuđuje, jer za bilo koga od vas je to normalan život. Meni nije, meni je to nešto potpuno drugačije, samo saznanje da ću  moći drugačije da organizujem svoje vreme i da radim na više stvari odjednom je nešto čemu se mnogo radujem.

Podsetila je da je sa dve drugarice nedavno pokrenula inicijativu sa ciljem da naprave mrežu žena koje će za bilo koji problem ili uslugu stajati na raspolaganju.

- Sebe ne vidim u ulozi trenera već više u radu sa decom na psihološkoj pripremi. Na tom nivou gde se nalaze profesionalni sportisti govorimo o nijansama koje su običnom čoveku potpuno neuočljive, ali to na kraju pravi razliku između hiljada sportista i onih dvoje, troje koji su na samom vrhu. To je ta mentalna snaga da u krucijalnim trenucima ne uđe crv sumnje i da ne poklekneš ili još gore - odustaneš.

Odgovarajući na pitanje da li je položaj žena u sportu teži nego muškaraca, Španovićeva je rekla da ima razlike i u atletici i u ostalim sportovima.

- Neke razlike su opravdane i to je skroz legitimno, s druge strane, kolikogod da težimo tome da osnažujemo žene, da budemo jedne drugima podrška, to ne isključuje podršku muškaraca i bez njih apsolutno ne možemo. Pokušavamo da nađemo način i stvorimo uslove za umrežavanje da dopremo do što većeg broja žena, podstaknemo na razvoj i zajedno odgovorno doprinosimo širem društvenom kontekstu.