Borba Bre! Klub zanimljivog naziva, oformljen pre svega tri meseca – kako kaže Bojan Todorović, svojevremeno igrač PKB-a, Crvene zvezde, Vojvodine, španske Ueske, sada u ulozi trenera – lepa i zdrava priča sa leve obale.
- Sve su naša deca, 2006. i 2007. godište, uz 2008. i 2009. Igramo Prvu ligu Beograd, dakle, nemamo puno do tog najvišeg ranga. Treći smo na tabeli, sa četiri pobede i dva poraza, iza Rakovice i Sinđelića. Težimo da dostignemo taj kvalitet kao što ima Rakovica i ostale ekipe koje duže traju, ali ih iznenađujemo iz nedelje u nedelju – priča Bojan čiji tim je dobio sadašnje obrise praktično u septembru, pa su rezultati koje postižu tim pre vredni pažnje.
Od važnih pobeda do sad izdvaja se svakako ona protiv SC Voždovca...?
- Voždovac ima mladu, perspektivnu ekipu, koja će u budućnosti sigurno imati dva ili tri superligaška igrača jer to Sale Kandić radi maestralno. Sa Sinđelićem igramo sledećeg vikenda, sad prvo Rakovica. Pobedili smo Akademiju Lečić, koja uvek skupi taj krem Beograda, koji je nekad igrao Super B ili Super ligu. Uspeli smo da slavimo u Šumicama gde je uvek vruć teren.
U Padinskoj Skeli, u nedelju (13.30) očekuje vas zanimljiv duel protiv još neporažene Rakovice, koju predvodi jedno dobro znano ime, Goran Cmiljanić?
- Vrhunski trener, vratio se posle sedam godina u rukomet, željan rada i novog dokazivanja, ima svih šest pobeda, odličnu ekipu, dva vrhunska igrača, srednjeg i levog beka, sinove bivšeg igrača PKB-a, Jove Popovića, koga sam kao klinac gledao. Sad igram protiv njegovih sinova, jedan igra na dvojnu za Obilić u Super ligi, a drugi je 2008. godište, izuzetno talentovan i komotno može već sad da igra najviši rang. Moram da im nekako pokvarim ideje, i njihove i trenerove...
Treću godinu ste već trener, počeli ste od školice rukometa u Areni, sad već sa prvom ekipom. Na neki način logičan sled posle igračke karijere u kojoj je bilo 10 trofeja, igranja u inostranstvu...
- I, vrhunskih trenera sa kojima sam radio – dodaje Todorović - Da sam od svakog pokupio po malo trebalo bi da bude dobro, a na igrački osećaj mora da bude još bolje.
S obzirom na to da ste bili srednji bek da li je sad pogled na igru drugačiji?
- I dalje im ja prozivam akcije... Sa strane sigurno vidim bolje od njih, znam gde sam ja grešio u njihovim godinama, u čemu su mene ispravljali i nadam se da ću samo ove sezonu to da činim, a već sledeće bi trebalo da to rade srednji bekovi i da se razumemo na neku malu sugestiju ili klimanje glavom. Do tad... Gubim glas svakog vikenda prozivajući između 20 i 30 akcija u toku utakmice. Mada, sviđa mi se i to... – sa mnogo entuzijazma kaže Todorović.
MALO VIŠE PAŽNjE ZA LIGU
Prva liga?
- Treba da se obrati pažnja na nju jer je razvojna i među 12 klubova ima dosta mladih ekipa, Novi Beograd 2, Rakovica, mi, Partizan 2, Zvezda 2, sigurno šest, sedam ekipa gde su klinci između 2006. i 2009. godišta i kroz tri, četiri godine, kad se „presvuče” cela ta generacija, sigurno će neko da igra Super B ili čak Super ligu. Bez obira što je treći rang takmičenja, razvojna je, maksimalno je sve obezbeđeno. Treba da se vodi računa o toj deci koja će za četiri, pet godina da igraju Superligu jer nemaju odakle drugde da dođu.
UTAKMICA DUPLO DUŽE TRAJE KAD SI TRENER
Nije lako biti trener?
- Nije. Reći ću svima koji počinju da utakmica traje duplo duže u „ovim patikama”. To nisam mogao da verujem. Pogledaš na semafor, 42. minut, ne veruješ da ima još 18 do kraja. Dok si igrač to proleti brzo, non-stop si u akciji, vraćaš se nazad i ne razmišljaš. A, ovde i kad se vratiš i ta odbrana, koju nikad nisam igrao, ali sad je ozbiljno shvatam i znam da se iz nje pobeđuje i dolazi sve, traje kao deset minuta... Iz igračke perspektive to proleti za 30, 40 sekundi.
Zamislite kako je izgledalo vašim trenerima...
- Sve sam im oprostio... Najviše sam bio ljut na Boška Rudića i Nikolu Markovića, ali ih sad apsolutno razumem jer su na potpuno „svoj” način videli rukomet...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
