U RAŠLjE: Prosto, tako je

Piše: Svetlana Vujčić

Kao Orlovi preksinoć u Baru jedan za drugog, kao Perić za njih, kao što je trebalo da svi mi budemo – za njih. Ma šta da su uradili. Jer oni su reprezentativci Srbije.

Posle onakvog pristupa timu, igri, protivniku, publici koja oprašta samo istinskim majstorima, sudijama koji otimaju iz očiju i hrabrosti koja svoje ljude uvek nagradi, naši momci su dokazali da zaslužuju dres sa nacionalnim grbom i pokazali kako u njemu treba da se igra i bori. Svi. I oni koji nisu igrali. Oni su se tek pokazali.

Završićemo onom Perićevom:

- Veliki sportisti su veliki kad je najteže.

Tačka.

Sad bi bilo  interesantno čuti šta za njegovu pripremu i rukovođenje Orlovima u odlučujućem meču kvalifikacija za odlazak na EP kažu „stručnjaci“. Nego, nema se vremena za prazne priče, ovi „polovni“ momci na čelu sa ovim neškolovanim selektorom i njegovim stručnim timom načinili su pravi pravcati podvig i sad zaslužuju da ih obasipamo pažnjom i pohvalama.

Pokušaćemo to i da uradimo, mada je nama Srbima svojstvenije da kritikujemo, kudimo, pljujemo i omalovažavamo, da ne verujemo.

A, eto, baš na tu veru je naša reprezentacija i ukrotila Sokolove usred Crne Gore.

Znate one, za koju se do juče govorilo da se iz nje s pobedom živ ne izlazi. Ovaj remi naravno ima težinu najvećeg trijumfa. Zbog svega. 

Vratimo se veri. U svoj izbor je slepo verovao Perić, igrači jedan u drugog i u Perića, a svi oni pre svega u - sebe. Zato su dobili. Zbog toga se onako predano i ljuto igrala ona duboka odbrana, tako da sam nekoliko puta izgubila pojam ko je na terenu i pomislila, gle Francuza šta još znaju…

Pa onaj ples Uroša Elezovića, ljudi, pa on je skoro debitant u dresu reprezentacije, sa 33 godine?! I on je, eto, onaj srednji bek koga smo godinama čekali. Trebalo ga je uvideti, i pustiti. A trebalo je i pokazati se (to) u ovako važnom meču, u Baru. Au, bravo majstore.

A, Stojković, Marsenić, Đukić, Abutović, Nemanja Ilić, Zelenović… Istinski rukometni znalci i ale, strašni momci.

Mošice, ko može preko mere, može i ispod, ali to uvek izađe na dobro, i to su uvek odlike velikana. Svaka Ti čast!

Valjda će nešto iz ovog nesebičnog i predanog pristupa kapitena, posle onako paklene klupske sezone, naučiti i neki drugi, stariji reprezentativci koji sad nisu bili u timu…

Bio mi je meden Obradović kako je posle meča pravdao svoje Sokolove, pa je između ostalog rekao i da su imali „tešku i napornu sezonu“.

Svima nam je vruće, moj selektore, što bi rekao jedan ambasador kad je njegov sekretar jedini skinuo sako na diplomatskom koktelu.

Mala šala, ali Ti si Ljubo šmeker i nećeš se naljutiti, a i svaka Ti čast, jer si super odgovarao na Perićeve bravure i načinio si sjajnu reprezentaciju CG, vrednu Evropskog prvenstva. Navijamo da odete!