Matija: Osećam da svakodnevno napredujem

Tokom zimskog prelaznog roka u prošloj sezoni, Vojvodina je, suočena s mogućnošću da njen tadašnji prvi golman Lazar Carević ode u inostranstvo, angažovala čuvara mreže reprezentativnog formata Dragana Rosića iz Radničkog iz Niša, ali i mladog, u tom trenutku 20-godišnjeg Matiju Gočmanca, koji je stajao na golu šabačke Mačve. Mladi golman je, međutim, tokom prolećnog dela sezone ostao u Šapcu, da bi se u Novi Sad preselio letos.

- Bio sam svestan rizika, jer je Carević i dalje bio u Vojvodini, a tu su, osim njega, bili Rosić i Puškić – rekao je Gočmanac. – Međutim, jaki treninzi koje sam imao tokom priprema izuzetno su mi prijali i već tada sam osetio to da dosta napredujem i da nisam pogrešio zbog odluke.

Carević je ubrzo otišao u Portugaliju, pa se činilo da će njegovo mesto da zauzme Rosić, a da će Matija šansu da čeka na klupi za rezervne igrače. Sticaj okolnosti i „raspored zvezda“, međutim, usmerili su priču ovog momka iz Brusa u pravcu toga da se, već nekoliko utakmica zaredom, Gočmanac nalazi pred golom Stare dame, što je, ako ćemo realno, malo ko očekivao.

- Potajno sam se nadao da ću da dobijem šansu, a kada je ona zaista i usledila, osetio sam veliku čast i zadovoljstvo. Nisam od igrača koji mnogo pričaju, već nastojim da na svakom treningu upijam neke nove stvari, a u Vojvodini imam od koga da učim. Tu je sjajni Rosić, tu je i Ranko Puškić i sva trojica zaista odlično treniramo pod vođstvom trenera Milana Jovanića. Naravno da sam prezadovoljan time što mi trener Nenad Lalatović ukazuje poverenje i trudim se da mu se odužim dobrim radom i odbranama.

Ipak, Vojvodina trenutno zauzima tek deveto mesto na tabeli Super lige, što nikako nije u skladu s očekivanjima njenih navijača i novosadske fudbalske javnosti.

- Nažalost, trenutna situacija nije onakva kakvom smo je zamišljali kada je prvenstvo počinjalo. Tokom ove reprezentativne pauze zaista treniramo izuzetno dobro i naporno i verujem da ćemo da krenemo ka vrhu već od utakmice u subotu, kada smo domaćini Tekstilcu.

Sam Lalatović je, pre dve sedmice, rekao da se više plaši utakmica s lučanskom Mladosti i Tekstilcem, nego od duela s direktnim rivalima za izalazak u Evropu, poput Novog Pazara, Čukaričkog, TSC-a i Radničkog 1923.

- Takozvani „lakši“ susreti umeju, zaista, često da postanu i najteži. Ne osvrćemo se na to, već smo se maksimalno posvetili treninzima, na kojima nastojimo da otklonimo slabosti i počnemo da igramo u skladu s objektivnom vrednosti našeg tima. Lično, skoro da sam siguran da ćemo u subotu da pobedimo tim Tekstilca i pokažemo lepše i bolje lice. Da li ću i u toj utakmici biti na golu, odluka je, naravno, na šefu stručnog štaba Lalatoviću.

Prednost Matije Gočmanca je i u tome što je još uvek „bonus igrač“, pa Lalatović može da kombinuje s njim, kada su u pitanju mlađi prvotimci.

- I to je tačno, ali nastojim da ne bude jedini razlog zbog kojeg dobijam trenerovo poverenje. Status bonusa jeste moja prednost, a čini mi se da sam svojim nastupima dokazao i kvalitet koji posedujem. Pred nama je još pet susreta do zimske pauze, čekaju nas zaista veoma jaki rivali, ali poručio bih navijačima da smo sada potpuno spremni i da ćemo da pružimo sve od sebe kako bismo u njima zabeležili rezultate kakvim stremimo i kakve Vojvodina zaslužuje – dodao je Matija Gočmanac.