Glavni grad Srbije uveliko se priprema za prvi ovosezonski večiti derbi, sutra (20).
Kad na kalendarskom horizontu makar i počne da se nazire dan najvažnijeg košarkaškog događaja u celom regionu, sve ostale sporedne životne teme postaju tako male, nevažne, beznačajne. Fokus svih, koji ma je jedna od dveju rivalskih boja u srcu usmeren je samo na jedno, na 40 minuta košarke, koji će odlučivati o daljem statusu pobednika i poraženog, do narednog okršaja. Pobednik će imati pravo da se hvali, sebično privoli zvanje najboljeg kluba u zemlji, i malo sa visine gleda potučenog protivnika. Dok će poraženi morati da proguta ponos, pruži ruku, čestita boljem i trpi s nestrpljenjem očekujući sledeće viđenje i priliku za revanš.
Trijumf na derbiju jeste „sveti gral” srpske košarke, mnogima je ta utakmici važnija i od bilo kog trofeja, a navijači svaki uspeh, ili neuspeh voljenog kluba doživljavaju kao svoj.
Za veliki broj to pitanje veće od sporta, pitanje kulture, obrazovanja, porodične tradicije, koja se kroz generacije prenosi s kolena na koleno. S toga ni ne čudi da je toliko ljudi u Srbiji odraslo dok je uz očeve sa šalom oko vrata, u ranom detinjstvu, upoznavalo puteve ljubavi, odanosti i poverenja, na jednoj od dveju kultnih tribina.
Baš jedno takvo dete, jedan takav navijač imaće priliku da u četvrtak na daskama „Beogradskog košarkaškog pozorišta”, poznatijeg kao Beogradska arena ispuni dečački san i u sudaru protiv najvećeg rivala brani boje uz koje je odrastao.
Bezbroj puta u prošlosti, centar Crvene zvezde, Uroš Plavšić bio je spreman da glasom i dlanovima pruži podršku voljenom klubu u bitkama sa najvećim protivnikom, a sada će imati priliku da tog istog protivnika pogleda u oči i na terenu se uhvati u koštac sa imenom, kakvo je Partizan.
- Mnogo puta sam bio na tribinama, ali nadam se da ću u narednim godinama da popravim skor i da ću imati više derbija kao igrač, nego kao navijač Crvene zvezde. To neće biti lako s obzirom na to da sam sigurno 20 ispratio sa tribina, a o fudbalu da ne govorim - priseća se momak iz Ivanjice ranijih susreta večitih rivala, kojima je prisustvovao kao podrška crveno-belih.
Iza Zvezdinog centra su neke dobre utakmice u regionalnom šampionatu, ali i u Evropi, gde je usled povrede Džoela Bolomboja, nekadašnji prvotimac Mege dobio neočekivanu priliku, koju je barem do sada iskoristio na pravi način. Sigurno je da će pređašnja iskustva umnogome pomoći Plavšiću da se spremi za meč, ali derbi, ipak, ima posebnu važnost i težinu, mnogo veću od obične utakmice.
- Moram da budem iskren bude se emocije, ali ono što je sigurno, kada meč počne moraću da ih ostavim po strani. Sada sam zaista uzbuđen i jedva čekam da sve to počne. Sigurno da je motiv više to što je protiv Partizana i što će to biti moj prvi derbi, kao igrača. Opet kažem, ne smem da dozvolim da emocije preterano utiču na mene i meču treba da pristupim sa profesionalne strane – vrlo pribran bio je Plavšić uoči večitog derbija.
NEZABORAVNI PRVI OBRAČUN
Susreti beogradskih giganata, jedni su od najvećih derbija u evropskom, ali i svetskom sportu. Malo drugih rivala može da se pohvali svime što ta utakmica donosi, jednostavno svaka je posebna na svoj način, a euforija, navijanje, ali i kvalitetna predstava na parketu svaki novi put, kao da nadmaše pređašnje.
- Derbi uvek na mene ostavi poseban utisak. Uvek je neka nova energija i stvarno se čovek svaki put sve više oduševi. Ne mogu zaista da izdvojim koji mi je najdraži, baš je teško izabrati od toliko utakmica, ali ako bih baš morao da se opredelim za jedan, to bi verovatno bio prvi večiti derbi u Evroligi. Na njemu nisam bio, ali sam pratio kraj malog ekrana, a nadam se da bi ishod ovoga puta mogao biti isti, kao i tad – zaključio je Zvezdin centar.
U dosadašnjim okršajima crveno i crno-bele boje, na evropskoj pozornici je 2:2.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
