Japan ostvarenje sna

Posle dve uzastopne titule prvaka države, sa kojom su minule sezone zaokružile i triplu krunu, šampionski mozaik Jedinstva iz Stare Pazove „rasuo” se po inostranstvu.

U međuvremenu najbolje odbojkašice iz Srbije dobile su priliku da igraju u dresu seniorske reprezentacije u Ligi nacija i upravo na taj način su se Minji Osmajić „otvorila vrata” novog angažmana. Dobre partije 21-godišnjakinje u VNL-u zapale su za oko treneru Avitalu Selindžeru i nije se dugo dvoumio.

Bilo je obostrano. Kaže Minja da je poziv u redove novog superligaša Japana, Viktorinu bio onaj koji se ne odbija. Jer, koga ne bi privukla Zemlja izlazećeg sunca, poznata po zanimljivom načinu života, bogatoj kulturi i potpuno drugačijoj, brzoj odbojci.

Prihvatila je veliki izazov i tako je pre tri meseca jedan od prepoznatljivih osmeha zasijao u Japanu, a brzo je najbolji bloker domaćeg prvenstva u sezoni 2023/24. uhvatila ritam u tamošnjoj najjačoj diviziji.

Za Sportski žurnal pričala je o prvoj stanici u inostranstvu, klubu, odvajanju od porodice i otkrila da je ovo bilo ostvarenje dečijeg sna.

- Trener Selindžer me je video na utakmici protiv Tajlanda, kasnije smo stupili u kontakt, a na putovanju sa reprezentacijom u Japan smo se čak i videli i sklopili dogovor. Sve se dešava sa razlogom, tako me je sudbina navela ovde, a vidim i zašto. Pomoglo mi je u napredovanju u odbojci, ali i da steknem nova prijateljstva, upoznam novu kulturu. Kad sam bila mala želela sam da posetim neku azijsku državu i to mi se to ostvarilo. Tek je početak, ali mislim da će se ispostaviti kao prava odluka.

Šta želite da naučite, a šta da pokažete u sezoni u Japanu?

- Imam priliku mnogo da naučim. Želim da prikupim što više caka i znanja od trenera Avitela, jer vidim da ga ovde mnogo cene. Pokušaću da iščupam najbolje iz njega. Sa druge strane, želim da predstavim Srbiju na pravi način, mi imamo najbolje odbojkašice na svetu, jake igrače i naravno, da pokažem i sebe u najboljem svetlu.

Posle nekoliko meseci, šta vam se najviše dopada?

- To što su svi u svakom trenutku nasmejani! Neverovatno. Ovde je atmosfera divna, zdravo je okruženje i to mi je bilo najvažnije. Takođe i to što se svi međusobno podržavaju.

Kako ste se uklopili u timu?

- Onoliko koliko mi dozvoljavaju. Jedva se sporazumevamo, ne pričaju engleski, čula sam da se Japanci ne usuđuju da pričaju engleski iako ga znaju. Ali, cenim ih jer se trude da mi objasne sve na bilo koji način, rukama, nogama... Tako da nam to ne predstavlja veliki problem. Desi se ponekad nesporazum u terenu, ali ide na bolje i to me raduje.

Iza vas je 12 utakmica, 9 pobeda i 3 poraza, dobar početak?

- Poslednje dve pobede su nas podigle na četvrto mesto i to je sjajno za ekipu koja je tek ušla u najjaču ligu. Iznenadila sam se ovakvim startom i smatram da možemo da pariramo jakim timovima, s obzirom na to da smo lideru naneli prvi poraz. Možemo da igramo plej-of i da doguramo daleko.

A van terena?

- Život je ovde dosta drugačiji, napredniji su od nas. Sviđa mi se to što svako gleda svoja posla Očekivala sam čudne poglede zato što sam stranac, visoka sam, ali niko ne obraća pažnju i to mi se dopada. Takođe, Japan je država u kojoj ne moram da brinem o bezbednosti. Snašla sam se što se tiče nekih osnovnih stvari, ali još se navikavam i smatram da nikad neću u potpunosti. Deset meseci nije dovoljno, jer svakog dana nešto novo naučim i vidim.

Živite u Himedžiju, koliko ste stigla da upoznate grad, možda obiđete još neki?

- Svoj grad sam već obišla, mali je i stigla sam da vidim sva poznatija mesta. Bila sam i u Osaki dva puta do sada i oduševio me je. Ogroman je grad, ima dosta stranaca, živo je u svako doba dana. Volela bih da odem u Tokio dok sam ovde i nadam se da hoću kada budem imala više vremena. 

Prvi put ste toliko daleko od kuće, porodice?

- Nemam osećaj da sam u Japanu, od treninga i utakmica nemam mnogo vremena za razmišljanje. Navikla sam na taj ritam, još od 15. godine nisam kod kuće. Znam da nije isto biti 45 minuta i miljama udaljen od Novog Sada, ali znam da ću se vratiti i da je ovako najbolje za mene – zaključila je Minja Osmajić, „7” Viktorine iz Himedžija.