ANALIZA: Manje klubova – više kvaliteta!

Pre pet dana Fudbalski savez Srbije predstavio je klubovima Super i Prve lige predlog reforme sistema takmičenja. Kako je saopšteno, učesnici prva dva ranga podržali su plan i inicijativu o drugačijem modelu borbe za bodove.

Loši rezultati naših klubova na evropskoj sceni, bez obzira na buđenje Crvene zvezde i TSC-a u poslednje vreme, naterali su čelnike srpske kuće fudbala na radikalan zaokret. Od udovoljavanja većini i dozvole da se u društvu najboljih nađu i klubovi bez elementarnih uslova, poput svog stadiona, reflektora i slično, do odluke da se dođe do konkurentnosti prošle su godine, mnogi bi rekli izgubljene.

Izvesno je, dakle, da će Super liga od sezone 2026/27. brojati 12 klubova. Formiraće se Super liga B sa isto toliko učesnika. Zasad, plan je da treći rang bude Prva liga podeljena u dve grupe sa po 10 klubova, mada se taj predlog još razmatra i moguće je da ostane jedinstvena, sa 20 ili manje ekipa.

Novina je da se Super liga neće igrati trokružno, kao što je ranije bio slučaj kad smo imali 12 klubova u eliti. Po završetku osnovne faze takmičenja, odnosno 22 kola, šest najboljih igraće plej-of, a ostali plej-aut. Želja je da takmičenje bude interesantnije. Od šest učesnika doigravanja najboljih četiri će, kako sada stvari stoje, izaći na evropsku scenu. I u nadmetanja slabije plasiranih klubova svako mesto biće od značaja. Trebalo bi da ispadnu dva tima, a zasad nije poznato da li će se, kakav je sada slučaj, igrati i baraž čime bi se obistinile reči Branka Radujka, generalnog sekretara FSS, da sve pozicije negde vode.

Plej-of i plej-aut biće dvokružni, što znači da će najbolje plasirani klubovi četiri puta u sezoni sastati međusobno. Imaćemo dakle, četiri večita derbija u jednom prvenstvu. Ukupno će se igrati 32 kola, pet manje nego u sadašnjoj Super ligi sa 16 klubova.

FSS predvideo je stroge uslove za licenciranje. Članovi elitne divizije moraće da ispune nikad veće kriterijume. Oni se pre svega odnose na grejače ispod travnate podloge, uz i dosadašnju uslove vezane za uslove na stadionu i finansijsko poslovanje. Jasno je da se uz veći kvalitet želi i pročišćavanje, da samo stabilni klubovi mogu da se nadmeću između sebe, dok su za sve druge predviđeni ostali rangovi, pogotovo novoformirana Super liga B.

Neće biti prvi put da se takmičenje u elitnom rangu odvija na ovakav način. Od sezona 1993/94. do 1996/97. imali smo Prvu A i Prvu B ligu sa po 10 klubova. Tri prvenstva igrana su tako što su četiri poslednjeplasirane ekipe po završetku jesenjeg dela ispale i prepustile mesto najboljim timovima iz drugog ranga. Po 18 kola trajali su i jesenji i prolećni deo prvenstva.

Od sezone 1996/97. elitni rang brojao je 12 klubova i igralo se trokružno. Takav sistem imali smo i u sezonama 2006/07, 2007/08. i 2008/09.

Do formiranja jedinstvene Prve lige došlo je 1998. Takmičenje je imalo 18 klubova i igralo se dvokružno. Kako je šampionat 1999. prekinut zbog NATO agresije na SR Jugoslaviju odlučeno je da niko ne ispadne, a da elitni rang u sezoni 1999/2000. broji 22 kluba, odnosno jedan manje jer Priština posle ulaska NATO snaga na Kosmet nije mogla da se nadmeće.

Broj članova Prve lige smanjen je na 18 od sezone 2000/01. Od 2003/04. imali smo 16 klubova u društvu najboljih. Po takvom modelu igralo se do 2005/06. Izlazak Crne Gore iz državne zajednice sa Srbijom inicirao je ponovno skraćenje i promenu naziva elitnog ranga. Super liga Srbije formirana je sa 12 klubova i igrana je od prvenstva 2006/07.

Tada je primenjen model kakav će zaživeti od leta 2026. Posle 22 kola šest prvoplasiranih izborilo je mesto u plej-ofu, ostali su se takmičili u plej-autu.

Od sezone 2007/08. igralo se trokružno, ukupno su odigrana 33 kola. Isto je bilo i u narednom prvenstvu, da bi od 2009/10. Super liga brojala 16 klubova i takav sistem potrajaće još jednu sezonu.

Pogled na tabelu elitnog ranga u sezonama kad su brojale 10 i 12 klubova potvrđuje tezu da bi skraćenjem trebalo da dobijemo na kvalitetu. Nije uvek bilo neizvesno u borbi za titulu, ali svakako je takmičenje proteklo u interesantnijoj borbi.

Najradije se sećamo sezona kad je ovakav model prvi put primenjen. Zbog sankcija Saveta bezbednosti OUN naši klubovi se u sezonama 1992/93, 1993/94. i 1994/95. nisu nadmetali u evropskim kupovima. Iz tih razloga napravljena je jača domaća liga. Starijim ljubiteljima fudbala u sećanju su sjajne utakmice kandidata za titulu Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. Nikome nije smetalo što smo imali četiri večita derbija u prvenstvu, štaviše prosek posećenosti najveće svetkovine domaćeg fudbala iznosio je 50.000, što je sad nezamislivo.

Bila su to druga vremena, šansu su dobijali samo naši igrači, sad nam je liga prepuna stranaca, međutim, to nije prepreka da se ponovo stvori konkurentno takmičenje.

Kad god se fudbalska organizacija u formiranju takmičenja vodila principom masovnosti, dobijali smo glomazne lige, ogromnu razliku između najjačih i najslabijih i iznad svega prazne tribine. Ne treba očekivati da će nam stadionu od sezone 2026/07. biti puni, međutim, sigurno će češći dueli najboljih ekipa izazvati veće interesovanje. U to smo se uveravali i od kad se primenjuje sadašnji sistem. Plej-of sa osam učesnika donosi kvalitetnije i neizvesnije utakmice. Vri i u plej-autu, nevažnih utakmica je manje nego pre i zbog toga je većinska fudbalska Srbija za promene.

Naša zemlja jednostavno nije toliko velika da u najjačem rangu može da ima 16 klubova. Udovoljavanjem brojnim klubovima, pod plaštom razvijanja fudbalskih centara što je samo delimično postignuto (Niš, Kragujevac, Subotica, Novi Pazar), došlo se do značajne oseke kvaliteta i serije pobeda najboljih timova, poput Crvene zvezde bez kraja. Jeste je da je naš najtrofejnijim klub po svim aspektima najjači u Srbiji, međutim, i za crveno-bele bi bilo bolje da ima protivnika koji mogu da ih pobede, da se uvek dobro oznoje za bodove kako bi u Ligi šampiona, koju ove sezone igraju četvrti put bili konkurentniji.

FSS predvideo je još jedan sastanak sa predstavnicima klubova Super i Prve lige za kraj januara. Odluka o promeni sistema takmičenja biće doneta tokom februara. U sezoni 2025/26. iz elitnog ranga ispašće šest ekipa, što će doneti mnogo tenzije i neizvesnosti. Drugačije i nije moguće doći do željenog cilja. Možda deluje previše optimistično, ali zaista samo na taj način možemo da očekujemo kvalitetnije nadmetanje, više jakih utakmica i punije tribine.

Za sve ostale postoje i ostali rangovi takmičenja. Setimo se kako su nekad bile jake sve grupe Srpske lige. Promena je što će taj rang umesto treći sad biti četvrti, što će Prva liga biti treći rang, organizovan na poluprofesionalnoj i poluamaterskoj osnovi. Ima verovatno još tema za diskusiju, ali dobro je da su se odgovorni odlučili na radikalan rez. Pokazalo se mnogo puta da povlađivanje radi mira u kući dugoročno donosi samo štetu.

ČETIRI SEZONE PODELE BODOVA

Koliko se u Srbiji lutalo sa traženjem idealnog sistema takmičenja govori i model podele bodova. Prvi put je primenjen u sezoni 2015/16. kad su uvedeni plej-of i plej-aut. Bodovi su deljeni na pola, prednost su na taj način dobijali slabije plasirani klubovi, kako bi (po zvaničnom obrazloženju) doigravanje bilo interesantnije. Ima mišljenja da je ukidanjem podele bodova (od sezone 2021/22) takmičenje postaje još neinteresantnije. S druge strane, mnogi klubovi su se obradovali jer nisu ostali uskraćeni za ono što su zaradili.

Takav model Srbija je prepisala od Poljske, gde je takođe kasnije došlo do promena.

U prvoj polovini devedesetih godina posle jesenjeg dela prvenstva bodovi nisu deljeni, ali postojao je sistem po kojem je plasman donosio određeni broj bodova.

Stariji ljubitelji fudbala sećaju se da su se pri kraju postojanja SFRJ posle nerešenog rezultata izvodili jedanaesterci i da je bod osvajala samo ekipa preciznija sa bele tačke.