Pun sjaj najbržeg srpskog igrača

Nema tog čoveka u srpskom fudbalu koji barem jednom nije rekao za Nemanju Radonjića da bi bio igrač za dve-tri klase bolji samo da je na vreme uspeo da smiri „bubice u glavi” i da mu lopta bude glavni fokus. Često ume brzonogo krilo da pleše sa njom na terenu, protivnike dovodi do ludila, a Delije baca u trans. Pamte crveno-beli navijači golove protiv Krasnodara, BATE Borisova, Spartaka iz Trnave... Po povratku su stvari bile drugačije, pošto Radonjić nije dobijao mnogo minuta u Majorki, dok je u prethodnom timu imao veliki broj problema. Upravo je u Torinu pokazivao šta ume i da ima kvalitet da se nosi sa igračima u Seriji A. Ipak, i na Čizmi je do izražaja došao njegov nestašluk, te je trener Ivan Jurić sa njim imao velike poteškoće i do razlaza je moralo doći.

Nije ni Nemanjin dolazak na Marakanu bio sjajan. Dočekan je sa velikim ovacijama u smiraj prelaznog roka, zvezdaši su od njega očekivali igre koje je pružao tokom početka uspona srpskog šampiona na međunarodnoj sceni. Trebalo je Radonjiću vremena da se fizički spremi, broj preskočenih utakmica ostavio je traga na njemu, pa je stručni štab strpljivo čekao povratak broja 49. Taman kad je uhvatio zalet ponovo se povredio, bilo je mnogih komentara, ali on nije očajavao, pa se čini da je za vreme novembarske pauze razbistrio glavu i odlučio da se maksimalno posveti povratku na teren.

Štutgart je bila za njega utakmica iz snova. Iako je ušao u drugom poluvremenu, samo pola sata bilo mu je dovoljno da pokaže od kakvog je kova i da su fudbalski teoretičari nekada u pravu kad kažu da je mogao da ima vrhunsku karijeru. Zauzeo je „niski start” na levom boku, sačekao idealan pas Radeta Krunića i krenuo da šparta ka golu Nemaca. Završnica je bila u maniru vrsnih golgetera za delirijum na Marakani.

Nije Radonjić stao, hteo je da pokaže koliko je željan igre i da je spreman da zasija u punom sjaju. U poslednjim minutima utakmice dobio je loptu, driblingom izbacio čuvara i još jednom zatresao mrežu. Mogli su mnogi da kažu to je samo jedan meč, ali je u sredu na „San Siru” pokazao da ništa nije bila slučajnost i da je odlučan u tome da bude jedna od glavnih vedeta u timu Vladana Milojevića. Samo sedam minuta mu je bilo potrebno da Italijane podseti na period kad je igrao u Seriji A, ali i da stavi do znanja da ume, ali i da je mogao mnogo bolje u periodu provedenom na Čizmi. Oduzeo je loptu Fofani, imao opciju da šutira ili uposli saigrača i odlučio se za udarac koji je bio neodbranjiv za golmana Manjana. U nastavku susreta je lucidnim potezima ukazivao na to da uživa na terenu, stalno se nudio saigračima i imao još prilika da ugrozi gol Rosonera.

Ukoliko Radonjić bude nastavio sa ovakvim partijama i ostane na Marakani sledeće sezone, Zvezda može da dobije sjajno krilo koje će moći u Ligi šampiona da pretrčava sve bekove najboljih klubova Evrope. Ipak, ostaje da se vidi da li je spreman da napravi iskorak u karijeri.