Kad su se pre utakmice raščlanjivali detalji do sitnica pobeda šampiona da se pojavi u bilo kojem sastavu na Gradskom stadionu nekako je bila realnija od svih ostalih kombinacija. Međutim, da će se desiti debakl u vidu najtežeg superligaškog poraza Novog Pazara na domaćem terenu je nešto na šta skoro niko nije računao. Rođeni optimisti razmišljali su kako Novi Pazar i bez prisustva publike ima određeni pojedinačni kvalitet što bi u datim okolnostima trebalo da je dovoljno da posle Mladosti još jedan klub uzme bod, a možda i sva tri šampionu. Takvo razmišljanje sada kada je rezultat poznat izgleda besmisleno, ali ako se vratimo na okolnosti iz kojih se ušlo u ovaj meč onda stvari ne stoje baš tako. Crvena zvezda je izgubila u Milanu, a nije bila daleko od osvajanja čitavog plena. Posledice nezasluženog poraza po pravilu su psihološke prirode, a neretko mogu i da traju. Na to treba dodati da se i pre izlaska na teren u Pazaru znalo da će Vladan Milojević promešati sastav. Sve to Zvezdi nije oduzelo ništa od epiteta favorita, ali je s druge strano dalo nadu Novom Pazaru da bi mogao da iskoristi okolnosti koje ne idu na ruku šampionu.
Nažalost, ništa od očekivanog nije pomoglo Sivićevom sastavu već je ispalo da mu je sve to bio samo minus. Na konferenciji za novinare uoči utakmice jedno od pitanja za trenera Novog Pazara odnosilo se i na eventualni rani gol. Zvezda ih se ove sezone nadavala, ali su i Plavi znali češće nego inače da profitiraju iz brzinske realizacije. Ipak, da će četiri lopte završiti iza leđa Jakuba Ađije tome se sigurno nisu nadali ni najokoreliji navijači višestrukog prvaka Srbije.
Golman iz Nigerije nije iskoristio svojih pet minuta slave. Na direktan način pomogao je učesniku Lige šampiona da bez znoja otključa njegovu bravu i uvede utakmicu u ritam kakav mu odgovara. Od četiri gola Beograđana u prvih 18 minuta Ađija snosi krivicu za dva. Duartea je častio ostavivši mu poklon loptu, što bi se moglo reći i za pogodak Radonjića. Prvi gol uneo je nered u redove Pazaraca gde je obezglavljena odbrambena linija izgledala kao niz haotično poređanih kapija za slalom. Igrači šampiona prolazili su ih tako lako da je izostajalo i popularno češanje. Nije sporno da Zvezda ima alat za razbijanje i najtvrđeg materijala, ali u ovom slučaju stekao se utisak da su im domaći igrači pomogli tako što su ih dočekali kao vanzemaljce. Katai i ostatak ekipe kad su videli kako stvari stoje ubacili su u potrebnu brzinu i tu više nije bilo povratka, iako se posle gola Adešine Razaka učinilo da Novopazarci imaju šifru iz koje bi se moglo izroditi nešto što bi nalikovalo na komplikovanje već viđenog ishoda.
Poraz je teško pao treneru Siviću i igračima pa je razumljivo što izostaju izjave aktera. Težim ga čine ostali rezultati koji su Novi Pazar iz središnjeg dela tabele uveli u nekomfornu zonu. Za plej–of grupom kaska se tri boda, ali je za brigu što su ostala samo dva viška u odnosu na mesto koje vodi u baraž. Trener Novog Pazara pokušao je da kako–tako iznenadi Vladana Milojevića bacajući u špic napada Antvija umesto Đuranovića. Osim dobrog sprinta i šuta u spoljni deo mreže na početku meču Holanđanin je kao i svi ostali igrači bio nevidljiv. Za sve se pitao rival na čiji visoki presing od starta utakmice domaći igrači nisu imali odgovor, a tek ga nije bilo za igru u poslednjoj trećini polja u kojem su crveno–beli radili šta im se hoće, što se može videti i iz broja postignutih golova.
MAKSIMOVIĆ NIJE SLAVIO GOL
U 62. minutu na teren umesto igrača utakmice Aleksandra Kataija kročio je rođeni Novopazarac Andrija Maksimović. Kuriozitet svoje vrste je da se kuća u kojoj je rođen i u kojoj i dalje žive njegovi roditelji nalazi u najbližem susedstvu Gradskog stadiona (200 metara), a da je 17–godišnjem ekstratalentovanom dečaku to bilo prvi put da zagazi na travu stadiona u Novom Pazaru. Među privilegovanima da se nađu na tribinama bili su otac, rođaci i školski drugovi, kao i Nedeljko Dimitrijević prvi čovek kluba „Vlada Dimitrijević” iz Raške odakle je Maksimović i otišao u Crvenu zvezdu. U 71. minutu Mesi iz Pazara na asistenciju Milsona postigao je posle prvenstvenog prvenca u duelu sa Vojvodinom drugi superligaški gol. Iz pijeteta prema gradu svog rođenja trenutno najveći talenat našeg fudbala nije proslavio pogodak. Posle utakmice skupljači lopte i još nekolicina mlađih srećnika koji su prisustvovali meču i po Andrijinom ulasku u autobus insistirali su na fotografisanju sa nadolazećom zvezdom, tu želju Maksimović im je rado ispunio.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
