Znali su u taboru Vojvodine koliko im utakmica s Radničkim 1923 znači, odnosno zbog čega bi im željena pobeda legla „kao kec na 11”. S druge strane, trener Novosađana Nenad Lalatović nije mogao da računa na čak četvoricu bitnih igrača i to je crveno-belima stvaralo brige, ali i potencijlne probleme u igri. Golgeter Jusuf Bamidele i oba beka, Butean i Baroš, pauzirali su zbog žutih, odnosno crvenog kartona, uz to se teško povredio Lazar Ranđelović, što dovoljno svedoči o mukama s kojima je šef struke Novosađana bio suočen.
Iskombinovao je Lalatović, sačinio dobitnički tim, ali najveće zasluge za važnu pobedu pripadaju igračima, koji su, kako to novinari umeju da kažu, ostavili srce na terenu i pobedili 3:2. Borili su se žestoko tokom svih 90 i nešto minuta, hrabro ulazili u duele i sve to donelo im je željenu nagradu. Utakmica na „Karađorđu” bila je dostojna derbija i čuli smo, onako u prolazu, konstataciju jednog navijača, koji je primetio:
- Da je više ovakvih susreta, tribine u Novom Sadu, ali i širom Srbije, bile bi ispunjene kao u Engleskoj, Italiji, Nemačkoj...
FOTO: FK Vojvodina
Nenad Lalatović je čestitao svom timu na igri:
- Ovako se bori za Vojvodinu, naše navijače i sve u klubu, ali i predsednika Dragoljuba Zbiljića, koji nam je obezbedio sve da se osećamo ovako komforno i bezbedno. Posebno me raduje to što nam je, kada sam došao, trećeplasirani tim bežao devet bodova, a sada je ta razlika samo dva. Vezali smo dve pobede u dva derbija, sa TSC-om, a onda i Radničkim 1923, a za to su zaslužni moji igrači, pred kojima je bio zadatak „samo” da pobede.
Temperamentni stručnjak posebno je bio ponosan zbog toga što je njegov tim bio pod, kako je priznao, velikim pritiskom, jer je bio žestoko oslabljen. I što je tome odoleo na pravi način.
– Igrati protiv Kragujevčana bez nekoliko standardnih igrača, nije bilo nimalo lako. Uprkos svemu, zasluženo smo pobedili i zato sam posebno srećan, jer smo bili efikasni. Presudila je naša veća želja za pobedom.
Uroš Nikolić pokazao je koliko značajan može da bude za ono što Vojvodina pruža na terenu. Postigao je gol s bele tačke, a potom je asistirao Draganu Kokanovića za gol u prvom, a onda i Kalebu Zadi Seriju, za realizaciju u nastavku. Apostrofirao je trener da je veliku ulogu na putu ka trijumfu odigralo pokazano jedinstvo u ekipi.
– Uroš je sjajan igrač, koji je dugo bio povređen, za kojeg sam znao kakvim kvalitetom raspolaže. I ranije sam rekao da, po imenima, Vojvodina ima najjači tim u ligi, posle Crvene zvezde, ali samo onda kad svi pokažu karakter. Oni su to protiv Radničkog 1923 učinili, ali i kako se bori za Vojvodinu. Nije nam bilo lako, tenzija je možda bila najveća na meni, jer kada nešto ne ide, onda su treneri uvek krivi. Da smo izgubili, ja bih bio najveći krivac. Srce mi je bilo puno kada sam video to kako u loži, u kojoj su bili skoro svi članovi naše uprave, slave vrednu pobedu. Kad smo svi ovakva porodica, onda rezultat uvek mora da dođe – zaključio je Nenad Lalatović.
OVACIJE ZA SERIJA
Nije nikakva tajna da je igrač iz Obale slonovače, Kaleb Zadi Seri, miljenik u srcima navijača Vojvodine. On je protiv Radničkog 1923 pružio veoma dobru partiju, srušen je za penal posle kojeg su crveno-beli poveli, a sam je postigao treći gol i trasirao put svom timu ka vrednim bodovima. Trener Lalatović je tamnoputog igrača zamenio pred kraj utakmice, a u trenucima kada je napuštao teren, dobio je istinske ovacije i ispraćen je na odmor uz skandiranje „Seri, Seri”.
OKUPLjANjE 3. JANUARA
Odmah po završetku susreta s Kargujevčanima, fudbaleri Vojvodine otišli su na zasluženi odmor. Pauza, međutim, neće trajati dugo, jer je, kako saznajemo, prozivka pred početak zimskih pripema zakazana za 3. januar 2025, a njihov udarni deo crveno-beli će odraditi u Turskoj.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
