ISPOVEST – Danilo Pantić: Žao mi je, ali sve bih isto

Partizanov biser, predvodnik „klase 1996”, znalac s loptom i kreator pasova od kojih zastaje dah, žrtva „ludih godina” u srpskom fudbalu - umesto na Novom Zelandu, u rodnoj Rumi, uz TV i Orliće.

- Naravno da pratim Mondijal i – uživam – s dozom sete otvara srce Danilo Pantić, istovremeno – presrećan zbog uspeha generacije kojoj umećem svakako pripada.

„Ljubav” s drugovima na daljinu?

- U principu, svaki drugi dan se čujem sa Živkovićem, Stevanovićem, skoro sa svima... Bilo bi to i češće, ali kad oni spavaju, ja sam budan i obrnuto.

Mnogo razloga za zadovoljstvo?

- Igraju super! Znao sam da ćemo pobediti Mali i izboriti plasman u finale.

Ko vas je do sada oduševio?

- Živković! I Sergej Milinković-Savić!

Očekivali ste ovakav uspeh?

- Jesam da prođemo grupu...

Finale?

- Opet produžeci, posle... Nisam gledao Brazil, čujem da imaju dobru „desetku”.

Hoće li opet da odluče Živković i Šaponjić?

- Naravno. Partizan protiv svih! Šalim se, svi igraju dobro. Živković, pak, strašno.

Eh, da ste još i vi na terenu...?

- Žao mi je. Osećam se kao da sam povređen. Ma, ubeđujem sebe da sam povređen!

Ljuti ste na FSS, solidarisao se sa Partizanom, niste želeli da produžite ugovor, crno-beli su vas suspendovali?

- Nisam. Poštujem svako mišljenje. To je bila moja odluka, opet bih isto. Kad nisam hteo da potpišem novi ugovor sa Partizanom, znao sam da neću i na Svetsko prvenstvo.

Kajete se?

- Ne žalim. Nisam se kajao ni za šta što sam uradio. Samo za ono što nisam.

U poslednje dve godine više ste vremena proveli van terena. Ne mislite da će pauza da ostavi traga?

- Ne sumnjam da ću da izgubim, ali sam to svesno uradio. Neću moći da krivim druge, samo sebe.

Poruka za Orliće pred finale?

- Igrajte srcem, kao i do sada. Verujte u svoj talenat, on je veliki – zaključio je Danilo Pantić, nažalost, u Rumi, ne na Novom Zelandu.