„Pokušao sam, nisam uspeo svoju glavu da izmenim“

Bojan Janić, više nije trener Šabab Al Ahlija iz Dubaija. Vest bi možda i bila „bajata“ vremenski jer je Boki još pre deset dana sporazumno rešio status u klubu, ali kao i uvek bez velike pompe i da se „priča na sva usta“.

Nekadašnji igrač i trener Partizana, reprezentativac, boravi već neko vreme u Beogradu. Bio je deo žirija na istorijskom Ol- star meču „Sve zvezde lige“. Raspoložen kao i uvek, ocenjivao je bravure glavnih protagonista. A iz prikrajka se upravo čula vest da se Janić više ne vraća u Ujedinjene Arapske Emirate i da je njegova misija u ovoj državi završena.

Objasnio je tokom jučerašnjeg dana u blic razgovoru za „Sportski žurnal“ kako je i zašto doneo tu odluku, da li će i šta dalje raditi, gde…

- Čudan je bio sistem lige od samog starta, onako malo specifično. Neću sad da trujem što se kaže, ali svako ko je bio tamo igrač i trener, suočavali su sa nekim problemom. Da li je to broj stranaca, broj igrača na treningu, problemi zbog povreda, same organizacije tih istih treninga… Bilo je svega ali dobro – počeo je razgovor Bojan Janić.

Priznao je i bez pitanja zašto.     

- U startu sam pokušao da se prilagodim. Zapravo da malo svoju glavu, žargonski izmenim, nisam uspeo. Rezultati su bili slabi, a i mislim da trener ne igra bitnu ulogu u ekipi.

Boravite već neko vreme u glavnom gradu, kada ste rešili da se vratite?

- Vodio sam tim do pre deset dana a pre sedam sam stigao u Beograd. Što se rastanka tiče, bilo je sve normalno, ljudski. Sportski direktor je razumeo i uvideo šta se dešava, složio se sa mnom i sve je rešeno na najbolji mogući način, baz bilo kakvih zastoja, ili nerazumevanja.

Čuveno, šta dalje, planovi, da li već imate neku ideju?

- Baš ne znam ništa. Sada bi usledilo ono čuveno sportsko i glupo „ne razmišljam o tome“, ali zaista je tako. Došao u lepom periodu, u vreme praznika. Deca su mi jako nedostajala. Uživam i apsolutno sam miran. I da ne bude ništa do kraja sezone, nemam problem, naprotiv. Ponavljam, miran sam! – oseća se u glasu Bojana Janića, i dobro raspoloženje i sreća iznad svega što je u najlepšem okruženju, a da ne zvuči kao floskula, među svojima!

Lazar Marinović, koji je odmah pošao za Janićem, koga smatra „odbojkaškim ocem“, ostao je u timu, a potvrda je upravo stigla od „učitelja“.