Medaljom zahvalio Srbiji

Godinu iza nas u srpskom rvanju, najtrofejnijem pojedinačnom olimpijskom sportu, obeležio je Aleksandar Komarov (do 87 kg). Dozvolu da obuče dres Orlova dobio je prošlog decembra i posle 45 dana nastupio na turniru Ranking serije u Zagrebu.

Kad je stigao iz Sankt Peterburga, znali su u RSS da će Saša, kako ga svi zovu, da bude veliko pojačanje i to je odmah potvrdio u glavnom gradu Hrvatske. Od pet mečeva izgubio je poslednji, od zemljaka Alirzaeva i to na rezultat 5:5 i pravilom poslednjeg poena zaustavljen je na trećem mestu.

Na kontinentalnom prvenstvu u Bukureštu, 13. februara, zasijao je punim sjajem. Prvo veliko takmičenje u reprezentaciji Srbije i - zlatna medalja. Prva seniorska u karijeri!

S grbom Rusije bio je kadetski i juniorski svetski i evropski prvak, prvak Evrope za mlađe seniore (do 23), treći na seniorskom EP u Bukureštu (2019) i godinu kasnije u Rimu. Ovogodišnje finale na šampionatu Evrope bilo mu je 10. po redu i nijedno nije izgubio. Odlika najvećih.

Svi u srpskom rvanju se slažu da niko, kao on, nije došao do evropskog trona trijumfima nad najjačim borcima. Za zlato je srušio šampione, evropskog Ištava Takača (Mađarska) u osmini finala, olimpijskog Žana Beleniuka (Ukrajina) u četvrtfinalu i u finalu svetskog Ali Čengiza (Turska).

- Sećam se svakog meča i trijumfa i pored pomenutih, pobedio sam Litvanca Nemševiciusa i Azerbejdžanca Abazova. Nikad ranije nisam imao tako velike šampione, još aktuelne, za protivnike. Ostvario sam u Bukureštu najveći rezultat u karijeri i to mi je veliki podstrek. Uvek na turnirima napadam medalju, želeo sam prvom da uzvratim za gostoprimstvo, za neverovatnu podršku, da se zahvalim Željku Trajkoviću, Damiru Šabiću, Đorđu Kalanoviću, svima u Rvačkom savezu, trenerima, saborcima iz ekipe... – pred kraj godine, u Zrenjaninu, govorio je Komarov.

Rekli smo da će razgovor da bude objavljen u novogodišnjem broju, nasmejao se i dodao:

- Moja druga Nova godina u Srbiji, neka i u narednoj bude dobrih rezultata i medalja, neka za sve bude ispunjena zdravljem, to je najvažnije.

Dobro govori srpski i kad se oslovi „šumadijskim zetom”, nasmeje se. Supruga Nevena je Kragujevčanka, venčali su se 26. oktobra 2023. I ona je iz rvanja, bila je juniorska prvakinja Srbije. Upoznali su se na SP za mlađe seniore u Beogradu 2021. i – ljubav je buknula. Pratila ga je na najvećim takmičenjima, delili su radost u Bukureštu sa zlatom, u Bakuu na evropskim olimpijskim kvalifikacijama.

- Nevena je moj veliki navijač, ogromna podrška i bez obzira kolika je gužva i galama na tribinama, njen glas uvek čujem.

Rekao je da mu je ova godina donela sreću zbog zlatne medalje, 2025. treba da bude još srećnija. Pozvali smo Kragujevac pre dva dana.

- Nema još ništa novo, čekamo, dan, dva... Čućemo se – karakterističnim, tihim glasom rekao je veliki as.

Nevena treba da se porodi, a da očekuju prinovu Saša je za Žurnal rekao u julu, pred Igre u Parizu.

- Imaću dva navijača, Nevena neće da bude sama, trudna je – tad je izjavio prvak Evrope.

Do učešća na OI morao je preko kvalifikacija i prošao je prve, evropske u Bakuu i izborio normu za Pariz. Bio je 5. april, dan novog slavlja u odori srpskog tima.

- Za olimpijsku kvotu bio je dovoljan plasman u finale. Savladao sam Hrvata Ivana Hukleka, pa Nemca Hansa Vagnera i za normu zemljaka Turpala Bisultanova, koji se rve pod zastavom Danske. Bio je evropski prvak iz Budimpešte i drugi na Svetskom 2022.

Bila je to najbrža pobeda na turniru. Komarov je slavio posle 84 sekunde, sudija je prekinuo meč kod 8:0 za našeg borca i pobedu tehničkim tušem. Između Evropskog u Rumuniji i kvalifikacija, imao je malo pauze, ali je uspeo da održi formu. Kad se govorilo o šansama Orlova u Parizu, bio je u grupi favorita i rezultati protiv najboljih na planeti ulivali su nadu. Posle pobede nad Amerikancem Jakobsonom, usledio je poraz od Mađara Davida Lošoncia i završetak turnira.

- Očekivao sam da ću da osvojim medalju i sećam se da sam vam, pred odlazak za Pariz, rekao da želim zlato da ispunim san. Nije se ostvarilo, nisam uspeo.

Zastao je i jezgrovito rekao:

- Nisam bio dovoljno spreman, to je razlog zašto se nisam popeo na postolje. Pripreme su bile dobre, uslovi odlični, sve smo imali što je bilo potrebno, ali ne znam i ne mogu da objasnim zašto taj dan i za taj meč nisam bio spreman. Sve je bilo isto kao pred EP, treninzi, atmosfera, sve na visokom nivou. Nisam imao tremu i bio je veliki uspeh za svakoga od nas da nastupi na Igrama, ali smo svi želeli medalju. Bilo je nedovoljno za najveći planetarni turnir. OI su posebno takmičenje, izvan svih, po svemu.

Novi olimpijski ciklus je počeo. Za četiri godine Los Anđeles biće domaćin.

- Sve je Igrama u SAD podređeno i od januara, s početkom trenažnog procesa za Evropsko, aprila u Slovačkoj, fokus je na 2028. Međutim, neću da propustim ni Evropsko i napašću medalju u Slovačkoj, ni Svetsko na jesen u Zagrebu. Samo da zdravlje posluži.

Trenutak pauze i izneo je bitan podatak iz karijere:

- Samo sa dva takmičenja vratio sam se bez medalje. Prvi put sa SP u Nur Sultanu 2019. i sad sa Igara u Parizu. Nadam se da u 2025, da ne idemo dalje, toga neće da bude.

Jelku je okitio s Nevenom još pre njene slave, Svetog Nikole i rekao da je bilo lepo. Kad su počeli da žive u Kragujevcu, pričao je da da mu je trebalo vremena da se navikne na jelo, roštilj i ostale đakonije...

- Sad je sve u redu, navikao sam se, dobri su specijaliteti – grohotom se nasmejao pri pomenu klope i završio razgovor novogodišnjom čestitkom čitaocima Žurnala.