Poslednjih nekoliko meseci tek završene godine proteklo je u znaku Partizan AdmiralBeta. Crno-beli su sredinom godine osvojili Kup Srbije, a od septembra beleže fantastične rezultate u Superligi. Na trinaest utakmica tim iz Humske je zabeležio isto toliko pobeda, dok je u Kupu EHF stigao do plasmana među šesnaest najboljih timova sa velikim izgledima da se nađe u četvrtfinalu.
Srednji bek tima iz Humske Veljko Popović bio je među najstandardnijim igračima prošle, ali i ove sezone kad je Partizan angažovao nekoliko sjajnih pojačanja, on se izborio za svoje mesto. Ovaj mladi Beograđanin će ostati upamćen i kao igrač koji je prošle sezone postigao pobedonosni penal u finalu Kupa Srbije.
– Iskreno, ni jedan meč nisam bio toliko siguran u sebe kao što je to bio slučaj u tom susretu. Od starta sam imao osećaj da ćemo pobediti. Neposredno pred početak penal serije, trener Đorđe Ćirković je išao od jednog do drugog igrača i govorio ko će šutirati, a onda je došao do mene i saopštio mi da ću ja šutnuti poslednji. Verovao je u mene – rekao je Veljko Popović koji je za novogodišnji poklon od Mladena Šotića na poklon dobio knjigu Petera Handkea „Golmanov strah od penala”.
Bila je to utakmica puna preokreta, Vojvodina je imala šansu da pobedi, ali je Vukašin Vorkapić promašio sedmerac?
– Uroš Kojadinović je presekao loptu koja je išla ka golu, a arbitri su dosudili penal… Od muke i razočarenja sam se bacio na teren! Nisam verovao šta se dešava. I dalje neki kažu da je bio penal, drugi da nije, ali najvažnije je da naš golman odbranio taj udarac i dao nam novu šansu.
Ta utakmica kao da je bila „okidač” za sve u klubu?
– Čini mi se da je osvajanje Kupa podstaklo upravu, ali i sve nas u klubu da ambicije ove sezone budu veće. Sad imamo bolji tim, više igrača na raspolaganju i pokazali smo da smo ozbiljni kandidati za osvajanje titule.
Rivalitet sa Vojvodinom je najveći, neuporediv i sa derbijem?
– Uvek su naši mečevi sa velikim ulogom, jer Novosađani poslednjih jedanaest godina nisu imali konkurenciju u ligi. Čini se da su se svake godine prošetali nekako kroz prvenstvo i osvajali titule bez poraza. Svaki put smo sa njima igrali egal do sredine drugog poluvremena, a onda nas slome. Sad su se uloge zamenile, pobedili smo ih u oba meča i potvrdili prvo mesto na tabeli.
Partizan je vratio navijače u dvorane, Grobari su ove sezone ispunili halu na Banjici?
– Iz dana u dan klub raste na svim poljima, a da je Partizan veliki brend videli smo na mnogim utakmicama i u Evropi. Navijače širom sveta povezuje ljubav prema klubu i mnogo nam znači njihova podrška. Videti na Banjici naše navijače i one prave ljubitelje rukometa koji prepoznaju igru, osećaju trenutak i bodre nas bez obzira na to koji je rezultat na semaforu – to je pravi vetar u leđa – zaključio je Veljko Popović.
SA SAIGRAČIMA RAZMENjUJEM SAVETE O BEBINIM GRČEVIMA
Veljko Popović je nedavno postao otac, ćerka Đurđa je trenutno njegova najveća sreća.
–Trenutak kad sam prvi put uzeo ćerku u naručje je nešto što ne može da se opiše, već mora čovek da doživi. Mislim da me je uloga oca učvrstila kao ličnost i kao sportistu. Supruga i ja smo mladi i vrlo opušteni, super se snalazimo u ulozi roditelja, a naročito ona kao majka. Nismo u grču ili u nekom strahu.
Crno-beli porodicu je ukrasilo protekle godine nekoliko beba
– Međusobno se savetujemo, ja sam zvao Luku Arsenića kad imamo neku dilemu, a mene sad zove Nemanja Ratković, koji je nedavno postao tata. Uglavnom razmenjujemo iskustva i savete oko grčeva.
MIĆIĆ NAJBOLjI DRUG
Već nekoliko meseci prvi komšija vam je saigrač Ivan Mićić?
– Mićko i ja smo sada vrata do vrata, on je moj prvi i najbolji komšija i sigurno najbolji drugar iz sveta rukometa. Njega ne možeš da ne voliš, stvarno je dečko za primer u svemu. Sad kad smo i komšije, međusobno se pomažemo kao pravi onako „komšo da li imaš pavlake”.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
