Igrač Sankt Galena i kadetske reprezentacije Švajcarske: Srce kuca za Crvenu zvezdu!

Treći januarski dan doneo je nove padavine u modričkom kraju. Snežne pahulje bore se sa dosadnom kišom da je nadvladaju. U popularnoj piceriji „Prima“ velika pažnja usmerena je na jednog mladića. Zove se Danilo Gunjević. U društvu je roditelja Đorđa i Marijane, deda Save. Nije kulturno prisluškivati, ali i zidovi su čuli da je tema fudbal, prišli smo stolu i pozdravili sve prisutne. Legendarno krilo sarajevskog Željezničara i više grčkih klubova Nikola Nikić drži za ruku suprugu Jadranku, kao u mladim danima, te prozbori: „Ovo Sportski žurnal radi punom parom, svaka vam čast!“

Malo je zastao, pogledao kroz prozor, pa započeo svoju priču:

– Ovaj momčić, zove se Danilo. Ili je tako lepo vaspitan, pa ćuti ili mu nešto nije po volji. Čuo sam da govori više jezika, odlično i maternji. Ne verujem da je stidan. Mene je to „ukopalo“, a da sam bio ove pameti igrao bih u Crvenoj zvezdi ili Partizanu!

Jedan starina za susednim stolom čuo, pa dobacuje:

– Da si bio te pameti, ne bi video ni Željezničar, ni Sarajevo!

Sva unutrašnjost kultne „Prime“ podrhtavala je od smeha. Malo se razvedrio i Danilo Gunjević, pa počinje svoju priču.

– Jesam rođen u Sankt Galenu, ali volim da dođem u Modriču kod dede. Moj otac je odavde, a majka je iz Loznice. I taj grad mi je drag - kaže mladić.

Rođen prvog juna 2009. godine, Danilo Gunjević zavoleo je fudbal kao retko šta drugo.

– Igram na poziciji zadnjeg veznog i štopera. Mnogi treneri rekli su da me krase borbenost, požrtvovanje, srčanost, britkost. Da sam okretan, da sam zver u kopačkama. Naravno, sve to doživljavam kao komplimente. I ne može me to iskvariti, znam da je sve dobronamerno - priča mladić.

Nastupa za mlađe selekcije Sankt Galena, zadovoljan je svojim učinkom.

– Imam dosta drugara, odlično se razumemo na terenu. Da se pohvalim, ostvario sam dva nastupa za reprezentaciju Švajcarske. Igrao sam protiv Španije i protiv Maroka. U Rabatu sam postigao gol. Znam da će biti još poziva selektora, a reprezentacija treba svima da je prioritet. Do nje se dolazi velikim angažovanjem i posvećenošću u matičnom kolektivu - svestan je on.

Kod mladog čoveka svaka priča počinje i završava sa fudbalom.

– Maštam da budem šampion Evrope sa klubom u kojem budem igrao kao senior, a kada bih ja dobio „zlatnu loptu“ onda bih bio najsrećniji čovek na svetu. Te moje želje me nose da ovoliko radim, da se odričem mnogo toga, da „grizem“ i verujem u uspeh. U Novoj godini svima koji mi znače poželeo sam pre svega mnogo sreće i dobrog zdravlja. Mene bi srećnim učinilo to da postanem fudbaler Crvene zvezde. Ne krijem, Zvezda mi je nešto posebno. Hvala joj što me često čini srećnim i što me redovno uveseljava - iskreno će Danilo Gunjević.

Dok je noć padala na Modriču, sve brojnije pahulje govorile su da je ovo januar, mesec iskrenih želja. I Danilo Gunjević ima pravo da želi, da se nada.

I da uspeva...