Damjanović: Fudbal u Srbiji bolji nego što mislimo

Na početku minule 2024. Jovan Damjanović dobro je znao da će ona za njega da bude prepuna izazova - sizifovskih, rekli bi mnogi. Već u uvodnim danima prošlog januara počeo je danonoćno, samouvereno, proračunato, opsesivno i, nadasve, mudro, da radi na formuli zahvaljujući kojoj će kadeti Srbije, ratnici odani ne njemu, već ideji, kroz elitnu rundu kvalifikacija da trasiraju put na Evropsko prvenstvo na Kipru. Kovao je i skovao taktiku ravnu perfekciji, dokazavši da je pažljivo izvagana doza bezobrazluka i fudbalske namazanosti legitimno sredstvo za postizanje cilja, ali samo pod uslovom da je potkrepljena znanjem, a ono ne manjka aktuelnom šefu struke TSC-a, čijim čelnim ljudima je u smiraj avgusta kazao „da” na ponudu koja se ne odbija.

Kruna posvećenosti koja se graniči s fanatizmom stigla je minulog meseca u vidu Zlatne lopte FSS za najboljeg mladog trenera. Idealna tačka na savršenu godinu. Ali, da krenemo od početka.

Uz uvodnu poruku da izabere želje za 2025, a mi ćemo da poželimo da mu se sve ostvare, nametnulo se pitanje da li je neka u nedavno završenoj godini ostala sanak pusti?

- Finale Evropskog prvenstva na Kipru - u sekundi je zavrteo film Jovan Damjanović. - Bog je tako hteo, ali zahvalan sam za svaki proživljen momenat s momcima, od prvog dana. Na Rajskom ostrvu imali smo sjajnu energiju - u stručnom štabu i među igračima. Disali smo kao jedan, hemija koju smo stvorili ostaje za ceo život.

Da imate moć da nešto promenite preko noći šta bi to bilo?

- Ne razmišljam o tome da bih nešto menjao, ali baš mi je žao što nisam mogao da budem uz momke u polufinalu protiv Portugalije. Meč sam posmatrao s tribine zbog dva kartona koja sam zaradio, jer su se igrači i stručni štab radovali prilikom proslavljanja golova. Surovo pravilo, rekao bih.

Koja utakmica je posebno u memoriji?

- Bilo je mnogo lepih, emotivnih momenata, te je teško izdvojiti jedan, ali ako moram - biram pobedu protiv Turske u Gruziji (3:0) za plasman na kontinentalnu smotru. Taj meč će zauvek da mi ostane u srcu, bio je od ogromne važnosti.

Nije bilo sumnje da će posle epizode na Kipru da usledi veliki korak, da li vas je iznenadio poziv čelnika TSC-a?

- Saradnja je počela spontano, razumemo se i osećamo iste vrednosti. Imali smo dobar razgovor, profesionalni koji je trajao dva sata i na kojem su bili prisutni čelnici kluba iz Bačke Topole. Upoznali smo se dobro, razmenili ideje i predstavili ciljeve jedni drugima. To je za mene sredina u kojoj mogu da se identifikujem i predstavim ideje, uverenja koja nosim sa sobom, jer ljudi koji vode klub to prepoznaju.

Koji su vaši principi u radu, šta konkretno krasi stil kojem težite?

- Igrače tretiram kao ličnosti, pa tek onda kao fudbalere. Mnogo razgovaram sa njima i uvažavam mišljenja, ali dobro znaju da moraju da igraju kako ja želim. Poverenje je ključno. Nisam neko ko će da kaže „igraj tako, jer sam ja tako rekao”, želim da razumeju ideje, vrednosti, da zajedno kreiramo put.

U superligaškoj trci izdanja su varirala po principu toplo - hladno, ali je zato u Ligi konferencije demonstriran spektakl, uz akcenat na veličanstven preokret protiv Noe - 4:3 i i svojevrsnu lekciju Luganu - 4:1. Kako ste motivisali momke?

- Motivacija za takve mečeve je uvek prisutna. Igrači su osećali obavezu, moje je bilo da verujem. Rezultat protiv Noe posledica je hemije i toga što su momci prihvatili ideje. Bili smo skromni, istovremeno verovali u kvalitet. Naravno, uz bezrezervnu podršku svih ljudi u klubu. Sve utakmice u Evropi su specifične, od Astane preko Lugana, koja ostaje za sva vremena zbog načina igre protiv rivala koji do tada nije primio gol u takmičenju.

Čini se da biste prozborili još koju reč na tu temu?

- Protiv Lugana smo potvrdili da naš fudbal nije loš, nije sjajan, ali je bolji nego što mislimo. Zvezda je to posle potvrdila protiv Štutgarta, potom i mi ponovo protiv Noe u spektaklu na Svetog Nikolu. Ljudi su mogli da uživaju u golovima i ludim emocijama.

Ako je bilo onih koji su sumnjali u to da je Zlatna lopta za najperspektivnijeg trenera otišla u pogrešne ruke, čini se da ste ih demantovali dva dana kasnije, upravo protiv Noe?

- Priznanje mi mnogo znači, pre svega jer je prepoznata pasija i posvećenost struci. Kroz učinak na dva fronta, reprezentativni i klupski, predstavili smo moderan, atraktivan fudbal. Promovisali smo mlade igrače koji su budućnost srpskog fudbala. Bolje nije moglo - uz tonalitet pun samopouzdanja, razume se - s pokrićem, zaključio je Jovan Damjanović, trener koji je sa 42 godine mnogima zadao domaći zadatak.

ALEKSA, SLEDI MOJ PRIMER

Deo uspeha za almanahe na kontinentalnom šampionatu na Kipru bio je i Aleksa, vaš sin, inače, kao i vi svojevremeno, junior Crvene zvezde. Vara li utisak da je i u vašem primeru potvrđena fraza da krv nije voda?

- Aleksa je pametan, s dobrim karakterom. Trudim se da ga ne savetujem mnogo, već da mu ličnim primerom pokažem put kojim treba da ide. Dobro zna da je sve do njega, da nema izgovora. Supruga Sabina se najviše bavi decom, na čemu sam joj neizmerno zahvalan. Nije lako, ali verujem da smo na pravom putu.

UČITELjSKO NASELjE UREZANO U DNK-a

Detinjstvo je proveo na Konjarniku, popularnom Učiteljskom naselju, te je neizostavno pitanje kakve ga uspomene vežu za najbezbrižniji deo života?

- Tamo sam odrastao, išao u OŠ „Ćirilo i Metodije”. Divno vreme... Deo Crvene zvezde bio sam od 11. do 22. godine. Pamtim okretnicu autobusa 31 i 17, pa pravac Autokomanda i na trening. To gde odrastete vas oblikuje, ureže se u DNK. Od toga ne može da se pobegne, duboko je u nama...

CVETKOVIĆ I MAKSIMOVIĆ NAJVEĆI USPEH

Andrija Maksimović, ofanzivac Crvene zvezde i Mihajlo Cvetković, napadač Čukaričkog, bili su udarne igle na Evropskom prvenstvu za kadete?

- Reč je o sjajnim momcima i fudbalerima. To što su od Dragana Stojkovića dobili poziv za A reprezentaciju za mene je najveći uspeh - otkrio je Jovan.

ZLATNA LOPTA OBAVEZUJE

Velika priznanja za mnoge umeju da budu još veći teret, da li je i kod vas tako?

- Od svih nagrada Zlatna lopta je najobavezujuća. Potvrda dobrog rada, ali i velika obaveza prema budućnosti našeg fudbala i našim igračima. Takođe i prema velikom broju ljudi koji su mi podrška i koje predstavljam.