U Crnoj Gori su bili jasni. Milorad Peković je najuspešniji trener u godini koja je za nama. S pravom. Osvojio je sa Dečićem pehar namenjen prvaku države, a onda je usledila i zapažena evropska epizoda. Zajedno sa igračima ispisao je istoriju kluba iz Tuzi.
– Nagrada koju su mi dodelili treneri i kapiteni crnogorskih prvoligaša je lepo i drago priznanje. Osvojiti je, pored dosta kvalitetnih trenera, ima veliku vrednost i motiviše me da nastavim da radim i da se usavršavam. To nije samo moje priznanje, kao što sam i rekao na dodeli, već svih igrača i ostalih u klubu. Postigli smo najveći uspeh u istoriji kluba, bili prvaci Crne Gore, igrali u Evropi. Malo sreće je nedostajalo da igramo grupnu fazu. To će ostati uspeh svih nas. Posao igrač, kao i trenera, nije nimalo lak. Konstantan je pritisak, ali kad uđe u krv ne može se bez toga. To su posebni momenti, mnoge neprospavane noći, ali bude lepo. Poraste adrenalin, tako je bilo i dok sam bio igrač, osećaj da vikendom imaš utakmicu je nešto posebno, kao gladijator kad ulazi u arenu. Od četvrtka već sam mislima u utakmici. Dešava se da me žena po dva tri puta pita istu stvar, ali u mojim mislima je analiza protivnika i priprema za utakmicu – kaže nam Milorad Peković.
Rođeni ste Nikšićanin, ali u svojoj igračkoj karijeri nikada niste igrali za klub iz Crne Gore.
– Rodio sam se u Nikšiću, ali nisam živeo. Rano smo se preselili u Beograd i prve fudbalske korake sam napravio u Obiliću, a zatim u omladinskoj školi OFK Beograda. Sa 17 godina debitovao za prvi tim „romantičara“. Posebne emocije me vežu za Karaburmu, gde sam sazreo kao igrač.
U Srbiji ste odigrali osam sezona i to za dva kluba, OFK Beograd i Partizan.
– Dve godine sam igrao u Partizanu, ostvaren mi je dečački san. Svaki mladi igrač ima želju da obuče Partizanov ili Zvezdin dres. Bio sam deo velikog kluba, stekao iskustvo igranja evropskih utakmica. Ulazak u prvi tim OFK Beograda bio je zahtevan, ali dobra sredina i atmosfera u klubu mi je pomogla da se lakše uklopim. Na Staroj Karaburmi sam igrao sa Pjanovićem, Lončarom, Jestrovićem, Rađenovićem, Anđelkovićem, Grubačom, Terzić je bio kapiten ekipe. Mnogo dobrih igrača, ali i sjajnih ljudi, čija mi je podrška mnogo značila da se kao mlad igrač uklopim, ali i sazrim. U Partizanu sam igrao sa Krstajićem, Saletom Ilićem. Tu su bili i Ilijev, Stanojević, Tomić, Damjanac... Sa svima njima sam u kontaktu, a koliko nam obaveze dozvole, rado se vidimo i ispričamo.
Od 2002. do 2015. igrali ste u Nemačkoj za pet klubova.
– Nemačka je obeležila moju igračku karijeru. Najuspešniji period u fudbalskom razvoju. Igrao sam kod Jirgena Klopa u Majncu, četiri i po godine. Najlepši deo karijere, ali i deo istorije Majnca. Prvi put se klub plasirao u Bundes ligu. Lepo je bilo doživeti to. I dan danas mi je lepo kao odem. Kasnije mi je trener bio i Tomas Tuhel. To je fudbal koji je na visokom nivou. Od uslova za trening do navijača, mnogo se voli fudbal. Posebna kultura navijanja i poštovanja. Za mene je to bila velika stvar, prijalo mi je. U Nemačkoj sam završio igračku karijeru.
U tom periodu bili ste i reprezentativac Crne Gore.
– Debitovao sam 2007. godine. Za sedam godina ubeležio 34 nastupa. Ispunio mi se još jedan san svakog dečaka, osim da obuče dres Partizana ili Crvene zvezde, da zaigra i za reprezentaciju. Taj period nas je sve u reprezentaciji baš zbližio. Prošli smo mnogo toga zajedno i izgradili jedno neraskidivo prijateljstvo. Iako se, zbog različitih obaveza, ne vidimo dugo, ostali smo bliski. Igrali smo taj baraž za odlazak na Evropsko prvenstvo sa Češkom i nesrećno izgubili. Bila je to velika šansa za sve nas, ali i Crnu Goru, da bude učesnik jednog velikog takmičenja. Na žalost, nismo uspeli. Od tada u Prag ne idem ni kao turista. Naježim se kad čujem Prag, Češka – otkriva nam Milorad Peković.
Ostali ste u fudbalu, kao trener. Radili ste u omladinskoj reprezentaciji Crne Gore, a zatim u Podgorici, Čukaričkom, CSKA iz Sofije. Kao kruna u dosadašnjoj trenerskoj karijeri preuzimate Dečić, osvajate prvenstvo Crne Gore, izlazite u Evropu.
– Po završetku igračke karijere odmah sam krenuo sa trenerskom školom. Kalio sam se u omladinskoj reprezentaciji Crne Gore, kao asistent, pa selektor, a kad sam dobio profi licencu preuzeo sam Podgoricu. Bili smo četvrti, igrali Evropu. Na poziv Saše Ilića preselio sam se u Srbiju. Sa Čukom izborili igranje u Evropi, usledila je lepa godina u Bugarskoj. U finišu prvenstva izgubili smo titulu, promašili smo penal u pretposlednjem kolu. Stigao je poziv iz Tuzi i ponuda da radim samostalno. Sezonu smo završili, za klub istorijskim osvajanjem titule, izborili igranje u Evropi. Ponosan sam na sve što smo uradili, na igrače koji su izneli ceo teret.
U Tuzima nisu imali strpljenja da sačekaju da se ekipa posle Evrope resetuje. Posle nekoliko lošijih rezultata razišli ste se.
– Posle igranja u Evropi, gde smo ispali na penale, svi smo se emotivno istrošili. Trebalo je vremena da se energija povrati, došlo do pada u prvenstvu, izgubili smo jednu dve utakmice. U klubu su procenili da im treba nova energija i to treba poštovati. Dođe vreme kad dođe do mimoilaženja. Želim im sve najbolje u nastavku prvenstva.
Milorad praznike koristi da bude uz porodicu, da im nadoknadi sva odsustva zbog profesionalnih obaveza, da u miru i veselju dočekaju rođenje Isusa Hrista.
– Svim zaposlenima i čitaocima Žurnala pravoslavne vere čestitam Božić – Mir Božiji, Hristos se rodi.
„Vaistinu se Hristos rodi“ Milorade.
„ROMANTIČARIMA“ JE MESTO U ELITI
Posle dosta sezona OFK Beograd je superligaš sa dobrim rezultatima.
– Drago mi je da su „romantičari“ posle teških sezona ponovo u eliti, gde zaslužuju da budu. Veliki uspeh, igraju dobro. To je klub koji zaslužuje da bude redovan superligaš zbog svoje istorije i tradicije, velikog broja igrača koje je afirmisao i dao srpskom fudbalu. Zbog ljubavi ljudi prema klubu. Navijam za njih, kao i za Partizan i Čukarički, gde sam radio kao trener. Prvo obratim pažnju na njihove rezultate i radujem se kada pobede.
VREME DA „HRABRI SOKOLI“ POLETE
Reprezentacija Crne Gore nikako da napravi iskorak.
– Crna Gora je mala država, ali se hrabro bori i nedostaje joj malo sreće da napravi taj završni korak. Moja generacija je igrala baraž, imala dosta dobrih igrača. Igrali smo jake lige. Steklo se iskustvo. Podigli smo kult reprezentacije, a onda je došlo do smene generacije. Došli su neki novi momci. Nije jednostavno za državu koja ima stanovnika koliko ima, da se nosi sa mnogo većim i bogatijim zemljama. U fudbal se mnogo ulaže. Potrebno je vreme da se slože kockice. Sada Crna Gora ima generaciju koja je stasala. Jovetić i Savić predvode sjajne momke. Na kvalifikacije gledam sa optimizmom i priželjkujem da se napravi taj završni korak. Fudbal se dosta prati, emocije su jake. Vreme je da se da se nagradimo svi i igrači i navijači. Odlazak na veliko takmičenje bi bilo ispunjenje sna.
PORODICA JE NAJVAŽNIJA
Ponosni ste otac troje dece. Posle dve princeze, Ema (12 godina) i Mia (9) rodio se i naslednik Matija, koji je u decembru napunio šest meseci.
– Oni su mi najveća podrška i pokretač. Posao utiče na moj privatni život. To je cena koju plaća svaki sportista, i kao igrač i kao trener. Porodica je najvažnija. Balansiram između profesionalnih obaveza i vremena provedenog sa porodicom. Koristimo priliku da praznike provedemo maksimalno zajedno.
Zbog vaših obaveza i čestih putovanja teret odgajanja i vaspitanja dečice pao je na Vašu lepšu polovinu.
– To je sudbina svakog fudbalera i trenera. Nisi prisutan ni fizički, ni psihički. Neophodno je razumevanje, teško je balansirati, ne možeš da uzmeš odmor kad hoćeš, treba uklopiti slobodno vreme i posvetiti se samo porodici. Naći pravi balans. Dok sam bio mlad podrška su mi bili roditelji. Otac mi je usadio ljubav prema fudbalu, ali sam, na žalost, rano ostao bez roditelja. Ta ljubav me i dalje vodi kroz život. Ona me je usmerila i ja pokušavam da se tako ponašam i prema svojoj deci.
Pred nama su Badnji dan i Božić.
– Za praznik rođenja Hristovog atmosfera je posebno svečana. Trudim se da uvek budemo zajedno, od klizanja do pozorišta i druženja uz obavezni porodični ručak. Želim da naučim decu da je to veliki praznik i da im usadim ljubav prema veri i porodici.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
