Počinje „operacija“ Los Anđeles

Iza Damira Šabića je godinu dana rada na čelu RS Srbije i ugledni preduzetnik iz Subotice, nastavio je uspešnim putem koji je pre skoro dve decenije trasirao Željko Trajković, danas pomoćnik ministra za sport.

Uz čestitke za novogodišnje i Božićne praznike, Šabić je razgovor počeo ovim redom.

– Na našu žalost, nismo uspeli na Igrama u Parizu da osvojimo medalju. Gotovo da su svi naši borci bili među favoritima, Nemeš, Tibilov, Komarov, Kadžaja, Cabolov bili su u grupi kandidata za odličja. Mićić se povredio, a bio je veliki adut i prvi na rang listi, Kadžaja je naknadno uvršten, međutim, struka ističe da završnica priprema nije odrađena kako treba. To nam je nauk za sva vremena i pouke smo svi izvukli. Ušli smo u novi olimpijski ciklus i nama od danas počinju pripreme za Igre u Los Anđelesu. Sva takmičenja do tad, evropska, svetska prvenstva i ostali veliki turniri, u sklopu su priprema za 2028. – rekao je Šabić.

I mimo Igara medalje su cilj?

– Tačno, od toga niko nikad neće odustati. U kontinuitetu smo osvajanja odličja, u minuloj godini Aleksandar Komarov postao je prvak Evrope u Bukureštu, Ali Arsalan treći na planetarnom prvenstvu u Tirani. Bilo je uspeha i na najprestižnijim svetskim turnirima.

U aprilu je seniorski šampionat Evrope u Slovačkoj?

– Biće veoma zanimljivo iz više razloga. Ušlo se u olimpijski ciklus i izvesno je da će sve selekcije dati šansu takmičarima koji su, poslednjih godina, čekali priliku. Doći će do podmlađivanja kadra, što ni nas ne može mimoići. Bez obzira na okolnosti, napašćemo medalju kao što smo to činili svih ranijih godina. Lane smo u Bukureštu osvojili zlato, na prethodnom 2023. u Zagrebu uz srebro Viktora Nemeša, imali smo i bronze Tibilova, Kadžaje i Cabolova. Da napomenem da će Zagreb na jesen biti domaćin Svetskog šampionata gde ćemo želeti da ostanemo u nizu uspeha sa poslednjih planetarnih prvenstava.

Tirana će u martu biti domaćin EP za mlađe seniore (23 godine), a domaćin SP biće Novi Sad?

– Svetska rvačka federacija ima veliko poverenje u naš sport i državu. Da podsetim, od 2002. godine organizovali smo 26 najvećih takmičenja, počev od balkanskog, mediteranskog, evropskog i svetskog nivoa i to za sve uzrasne kategorije. Godinama smo bili sjajni domaćini i poverenja koja su ukazana Rvačkom savezu i zemlji Srbiji, nisu nikad nikom drugom. Mislim na organizaciju dva seniorska Svetska šampionata i na prošlogodišnja kadetska i juniorska prvenstva Evrope koja su održana u Novom Sadu. To se nikad nije desilo i znak je da rvački svet ima ogromno poverenje u nas.

Dugo se pričalo o organizaciji tih prvenstava?

– Oko organizacije uvek najviše povuku ljudi iz klubova, znaju kako se to radi i nije im teško da prenoće u dvorani da bi sve bilo na najvišem nivou. Nema nikakvih tajni, da nije države i njenih resursa, Vlade i Ministarstva za sport sami kao RSS ne bi uspeli. Na tome smo neizmerno zahvalni i posvećeni da uzvratimo osvajanjem medalja i, iznad svega, predstavimo Srbiju na najbolji mogući način.

Nisu samo seniori u kontinuitetu uspešnih rezultata, mlađi su krenuli njihovim putem?

– To je ogroman dobitak i znak dobrog rada. U poslednjoj deceniji silno je porastao broj dece koja su izašla na strunjaču. Nikad kao ovih godina nismo imali brojnija takmičenja pionira, kadeta i juniora. Često su na međunarodnim takmičenjima, iz brojnosti je nikao kvalitet. Lane je Stefan Kojić bio drugi kadet na EP, Andrija Mihajlović treći junior, Milica Sekulović treća juniorka, osvajane su medalje i 2023. tako da imamo sjajnu generaciju koja čini budućnost. Uostalom, nama su juniori sa seniorima i uveliko se uvode u pripreme za najveća takmičenja.

Krajem minule godine došlo je do promena u organizaciji stručnog rada i u novom formatu prva uloga pripala je legendarnom Davoru Štefaneku?

– Promene smo najavili odmah posle Igara u Parizu, a o njima se u Savezu govorilo i ranije. Umesto funkcije selektora, koju je Milorad Dokmanac odlično obavljao dugi niz godina i ostali smo večno zahvalni, formiran je Stručni savet na čijem čelu je Štefanek, a pomaže mu Aleksandar Maksimović i Slaven Dokmanac u administrativnoj ulozi. Prvi trener je Vojislav Trajković koji ima ozbiljnu bazu stručnosti, osam godina je u reprezentativnom stručnom štabu i izbor je bio pravi. Imali su nekoliko sastanaka sa trenerima, bio sam prisutan i zadovoljan sam kako je krenulo.

Štefanekovo iskustvo mnogo će svima da znači?

– Kako da ne, suvišno je o tome govoriti – dodaje Šabić. – Boljeg i trofejnijeg nismo imali. Od pionira je na strunjači, prošao je sve, od pionirskog do olimpijskog šampiona i uvek je uz državni tim. On i danas proživljava mečeve naših boraca kao da je i sam na strunjači, raduje se kao kad je osvajao medalje i prvi je da pruži savet i ohrabri. Imaće treneri i rvači velike koristi. Odlična mu je komunikacija sa Trajkovićem, Đorđem Miolskim i Kristianom Frisom, zaduženim za mlađe selekcije, svuda je uvažen i mora da bude dobro. Neverovatan je motivator.

Za kraj, šta bi ste, na početku 2025. mogli da obećate?

– Bićemo svi u Savezu maksimalno posvećeni za sva takmičenja, kao što smo bili i ranije i kao što smo osvajali medalje prethodnih godina osvajaćemo i narednih – bio je jasan Damir Šabić, prvi čovek srpskog rvanja.