Nenad Lalović: Rvanje je doživelo ekspanziju promenom pravila

– Imamo 180 država članica, a imali bismo i više kada bi se učlanili i oni koji se bave tradicionalnim rvanjem. Ova federacije je privukla sve vrste rvanja i za kratko vreme udvostručila broj članova, a kao posledicu toga ja samo dobio poziv za članstvo u MOK-u – rekao je Lalović u intervjuu agenciji Beta.

Na sastanku Međunarodnog olimpijskog komiteta koji će se održati u avgustu u Kuala Lumpuru očekuje se da će Lalović biti izabran u MOK i tako posle Bore Stankovića postati drugi čovek iz Srbije u toj organizaciji.

– Međunarodna rvačka federacija ima 180 država članica, a na Olimpijskim igrama učestvovaće 354 i to ne znači da su sve zemlje zastupljene. Na prošlim OI 29 država je uzelo medalje. Mislim da nema drugog sporta u kojem se to može dogoditi. Tačno je da ima puno kategorija, ali samo jedan sportista učestvuje i niko ne može da ide kući sa dve medalje – rekao je Lalović.

On je dodao da nije dobro što postoje sportovi u kojem pojedini takmičari mogu da uzmu devet medalja, jer u takvim situacijama sport umire u malim zemljama koje nemaju rezultat.

– Rvanje je sport i bogatih i siromašnih. Azerbejdžan je veoma bogat, SAD su jako bogate, Kuba je siromašna, Iran je bogata država, a možda siromašan narod, ali je sa Rusijom najveća rvačka sila... U nekim bivšim sovjetskim republikama, koje su veoma bogate, rvanje je sport „broj jedan” – rekao je Lalović.

Prema njegovim rečima, popularnost rvanja je padala do pre dve godine, a „sada dramatično raste”, jer je sport postao interesantan posle promene pravila.

– Sport je bio umrtvljen. Znamo šta se i u odbojci dogodilo sa jednom promenom pravila... I mi smo morali da ograničimo vreme, morali smo da znamo kada je finale, kada je dodela medalja, kada imamo signal za prenos. O tome se nije vodilo računa i nismo imali gledaoce. Drugi problem je bio nerazumevanje pravila. Dobar je sport onaj kada dovedete ujutru u halu nekoga koji neki sport nikada nije gledao, a kada ode kući zna sva pravila. Imali smo isuviše komplikovan sport, koji je bio rezervisan za specijaliste koji se u to razumeju – rekao je Lalović.

Predsednik Međunarodne rvačke federacije istakao je da je 2013. godine bila procena da je prosečna starost gledaoca rvanja oko 50 godina, sada je pala ispod 40, a da je ideja da prosečna starost gledaoca bude između 20 i 30.

– Cilj je i nova prezentacija. Imamo sportove koji nisu mnogo interesantni, ali spoljnim efektima, prezentacijom, imaju veliku gledanost. Mi možemo da imamo i jedno i drugo. U ovom trenutku sport nije dovoljno prezentovan, jer pre svega ne postoji dovoljna pažnja prema našim super-zvezdama – rekao je Lalović.

Na pitanje, šta bi bio uspeh Srbije na predstojećem Svetskom prvenstvu u Las Vegasu, on je odgovorio:” Osvajanje jedne ili dve medalje bi bio uspeh, jer se Srbija takmiči samo u jednoj disciplini”.

– Mi učestvujemo samo u disciplini grčko-rimskim stilom, znači u jednoj trećini takmičenja i zato bi jedna ili dve medalje bio veliki uspeh. Nemamo takmičare drugoj disciplini i nemamo takmičarke – rekao je Lalović i dodao da je rvanje za žene od 2004. godine u programu olimpijskih igara i da su mnoge države prepoznale taj sport kao mogućnost da osvoje medalje, kada nije bila jaka konkurencija.

Prema njegovim rečima, u Srbiji još ne postoje ženski rvački klubovi, ali se nada da će ih uskoro biti.

– Uspeh rvača Srbije je plod rada Rvačkog saveza. U rvanju se teško postiže rezultat, potrebno je minimum sedam godina rada. U narednih godinu dana naši rvači boriće se za plasman na Olimpijske igre 2016. Imperativ nije medalja, već kvalifikacije za OI – rekao je Lalović.

Predsednik Međunarodne rvačke federacije objasnio je da je ; „ogroman uspeh” kada Srbija osvoji medalju na nekom velikom takmičenju, naročito kada se uporedi njen budžet sa budžetima drugih federacija.

– Rvanje je donelo mnogo medalja bivšoj Jugoslaviji. Ne treba da se zaboravi da je i dalje među najtrofejnijim sportovima na ovim prostorima – zaključio je Lalović.