Aleksej Vukičević imao je pet godina kad je prvi put osetio slast fudbala. Nije poput mnogih klinaca, po principu svakog čuda tri dana dosta, sagoreo. Iako je samouverenost za nekog od pet leta jednačina s dve nepoznate, pucajući od samopouzdanja nastavio je da gazi linijom između iluzije i realnosti. I nije znao gde će put da ga odvede, ali jeste da za njega drugi ne postoji. Kockao se i pogodio.
- Kad sam s pet godina počeo da otkrivam tajne fudbala nisam ni slutio gde će završiti, ali jedno sam znao - želim da postanem profesionalni fudbaler – kaže komandant odbrane OFK Beograda i mlade reprezentacije Srbije.
A, da zacrtano nije postalo ostvareno?
- O takvom scenariju nisam razmišljao. Za mene ne postoji druga opcija, niti pitanje šta bih bio da nisam fudbaler, jer bio bih... fudbaler.
Sa 19 godina ste nezamenjiv šraf među Romantičarima i Orlićima, režija za dugometražne aplauze?
- Zadovoljan sam onim što sam postigao u dosadašnjoj karijeri, ali svaki put do uspeha dug je i trnovit, moje vreme tek dolazi. Trudim se da iz dana u dan napredujem u svakom pogledu.
Šta je za vas OFK Beograd, hit jeseni u elitnom društvu?
- Porodica, zdrava sredina koja me je prihvatila, kao i ja njih i dala mi vetar u leđa. Na tome sam neizmerno zahvalan. Nadam se da ćemo da sačuvamo status stečen tokom jeseni.
Životni moto?
- Svako strpljenje je borba koja donosi rezultate i radost.
Da nešto možete da promenite preko noći šta bi to bilo?
- Sve svoje mane pretvorio bih u vrline.
U kadetskoj i omladinskoj selekciji Srbije bili ste jedna od najčvršćih karika, kakva su očekivanja kada je o mladoj reč?
- Veliki sam optimista, imamo dobar tim i verujem da će da bude još promena. Svi ćemo da damo maksimum kako bismo na najbolji način predstavili Srbiju.
Na iznenađenje pojedinih, uz novog selektora Aleksandra Kolarova?
- Svi smo zadovoljni na koji način smo se konektovali s Kolarovim. Veliki je stručnjak, čovek sa zavidnom karijerom. Uveren sam da mnogo toga može da nas nauči.
Gde sebe vidite za, recimo, dve godine?
- Provodim praznike turistički u Italiji, Milanu. Sebe u bliskoj budućnosti vidim u nekom klubu na Čizmi, smatram da bih se dobro snašao. Tome se potajno nadam, ali idem korak po korak - zaključio je Aleksej Vukičević.
Azurini vole takve poput njega - samouverene i dominantne, uz taktičku mudrost i tehničku potkovanost koje su mu zaštitni znak.
Alekseju želimo da ostavi trag u zemlji Azurina, uz nadu da se za dve godine čujemo povodom rubrike „Halo, Italija”…
MAJKA NAJBOLjE ZNA
Ne sumnjamo da ste tokom dosadašnje karijere dobili mnogo saveta, koji svrstavate među najdragoceniji, nezamenjiv?
- Jedan koji mi je dala majka. Rekla je: „Sine, svaki trud i strpljenje biće nagrađeni” - otkrio je Aleksej.
ISTINA ILI IZAZOV? OBA!
Popularna tinejdžerska igrica je „istina ili izazov”. Šta birate?
- Oba - u svojstvenom stilu kazao je samouvereni štoper.
Istina - omiljeni saigrač iz reprezentacije i OFK Beograda?
- Aleksa Cvetković i u klubu i u reprezentaciji.
Izazov - obećajte barem dva gola do kraja trke?
- Obećavam, ali uz naglasak da bih voleo da ih bude više od dva.
MEČ PROTIV HRVATSKE OBELEŽIO KARIJERU
Iako imate svega 19 godina mnogo ste važnih utakmica izneli na vlastitim plećima. Koju posebno pamtite?
- Bez sumnje onu koju sam u novembru 2021. odigrao protiv Hrvatske u dresu kadetske reprezentacije Srbije. U finišu sam ispucao loptu s gol linije i trasirali smo put u elitnu rundu. Sve ostalo je istorija - podsetio je Vukičević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
