Ratko Radovanović u FIBA Kući slavnih

Trofejni reprezentativac Ratko Radovanović biće primljen u FIBA Kuću slavnih kao igrač u Klasi 2025. na svečanoj ceremoniji 17. maja 2025. godine u Bahreinu, objavila je svetska košarkaška federacija. Radovanović će tako ući u istoriju svetske košarke i naći se u elitnom društvu legendi igre pod obručima.

- Velika je čast na ovaj način ući u istoriju košarke, ovu sjajnu vest javio mi je Zoran Radović. Kada sam sa 15-16 godina počinjao da se bavim košarkom, sigurno nisam mogao ni da pomislim o ovome, niti bilo koji sportista o tome razmišlja. Imao sam ogromnu sreću da uđem u sjajne generacije, prvo sarajevske Bosne sa Delibašićem i Varajićem, pa osvojim prvenstvo i Kup Jugoslavije i Ligu šampiona što je bilo jako teško, bez stranaca u to vreme, kao uostalom i Partizan, Cibona i Jugoplastika – rekao je Radovanović.

Ratko nastavlja:

- Kasnije sam upao u neverovatnu generaciju asova, kod najboljeg plejmejkera Evrope u to vreme Moke Slavnića, Mirze Delibašića, Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića, Krešimira Ćosića, Željka Jerkova. Iako su bili stariji od mene, imao sam ludu sreću da uđem u tu ekipu, a bilo je jako teško ući među 12 u bivšoj Jugoslaviji. Stigao sam do toga zahvaljujući velikom radu i najboljim trenerima, počevši od košarkaške azbuke u Bosni kod Rusmira Halilovića koji je najviše uradio za mene, kao i Bogdan Tanjević, a najveće zasluge za to što je Bosna bila veliki šampion ima Vukašin Vukalović koga malo ko pominje. On nas je sve doveo u klub, imao je harizmu da drži čitav grad „u ruci“ i napravio je velikog giganta. Posle ove reprezentacije došli su i Dražen Petrović, Zoran Radović, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Josip Vranković, sve sami asovi, a Praja i ja smo ostali u nacionalnom timu do 1989. Naravno, nikada ne bih mogao da napravim takve uspehe bez najboljih trenera u reprezentaciji, za mene broja jedan svih vremena Aleksandra Nikolića, pa Ranka Žervice, Mirka Novosela. Imao sam dugu karijeru, od 1972. do 1990. godine, posle Bosne sam bio u Parizu gde je rođen sin Stefan, pa u Veneciji gde je rođena kćerka Sara, a najveću zaslugu i teret podnela je moja supruga Vera, koja je me prati već 44 godine – rekao je Ratko Radovanović, koji je posle igračke karijere kao košarkaški radnik napravio velike uspehe sa FMP, a sada je na čelu užičke Slobode.

Raša Radovanović je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio čak devet medalja na velikim takmičenjima: olimpijsko zlato (Moskva 1980) i olimpijsku bronzu (Los Anđeles 1984), svetsko zlato (Filipini 1978) i dve svetske bronze (Kolumbija 1982. i Španija 1986), evropsko zlato (Belgija 1977), evropsko srebro (Čehoslovačka 1981) i dve evropske bronze (Italija 1979. i Grčka 1987). Uspešnu klupsku karijeru počeo je da gradi u sarajevskoj Bosni, a nastavio u Stad Fransu i Veneciji.

Pre Radovanovića, u FIBA Kuću slavnih primljeni su Radivoj Korać, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Vlade Divac, Zoran Slavnić, Ranko Žeravica, Dušan Ivković, Svetislav Pešić, Milan Vasojević, Predrag Stojaković…

U Klasi 2025. će, uz Radovanovića, kao igrači biti primljeni i Alfonso Bile (Obala Slonovače), Endrju Bogut (Australija), Leonor Borel (Kuba), Pau Gasol (Španija), El Katib (Liban), Tiša Penišeiro (Portugalija) i Daun Stejli (SAD), a Majk Kžiževski (SAD) kao trener.