Pre njega, učinio je to Suad Šehović, kapiten košarkaške selekcije Crne Gore.
Međutim, ima i reprezentativaca Crne Gore koji su protiv NATO integracija ove zemlje.
Janovićev blog prenosimo u celosti:
"Ne postoji zaljubljenik u sport koji se ne seća i ne prepričava značajne momente neke utakmice, trenutak kada se rešava rezultat, gol u posljednjoj sekundi ili potez kojim je neki igrač potvrdio svoj talenat i dokazao da je stvarno vrhunski sportista.
Istina, sport je neverovatno lep i atraktivan u svim njegovim elementima. Istovremeno, sport zahteva od igrača mnogo požrtvovanja, odricanja i konačno mentalne snage.
On od vas traži ne samo fizičku spremnost, nego, pre svega, jaku volju, koncentraciju i odlučnost. Sport me je naučio da donosim važne odluke, da sagledavam širi kontekst i imam interes ekipe u prvom planu. Ovo je posebno važno kad nosite kapitensku traku.
Vrhunski sportisti mnogo puta tokom karijere preuzimaju odgovornost u važnim momentima utakmice i donose odluke kojima presuđuju rezultat meča. Koliko god da su ove odluke vrlo lične, i dešavaju se, ponekad, u deliću sekunde, u ekipnom sportu one nikada ne treba da izgube iz vida dogovoreni cilj.
Individualna akcija, šut, ili dobro dodavanje su tu da bi se ojačao duh tima, a ponekad, kada stvari ne idu baš najbolje, jedan takav potez može da ulije samopouzdanje i obnovi pobednički mentalitet. Dobre odluke su rezultat promišljanja, iskustva i talenta da vidiš šansu i tamo gde je drugi ne vide.
Sport je, nesumnjivo, obeležio moj život. On mi je omogućio da putujem, vidim različite ljude, upoznam razne kulture, živim na različitim meridijanima, provedem lepe godine u Italiji i Dubrovniku.
Omogućio mi je da vidim kako drugi ljudi žive, kako su dobri timovi organizovani, zašto je dugoročno planiranje važno i zašto se najviše ceni sigurnost, dobra organizacija i stabilnost. Ovo mi je pomoglo da bolje shvatim kakvi su preduslovi potrebni da bi se klub brže razvijao, a sportisti imali bolje uslove za trening i brže napredovali.
U životu i u sportu važe isti principi. Za razvoj društva su potrebni cilj koji želiš ostvariti, plan kako da to učiniš, stabilnost i sigurnost u realizaciji, a za važne odluke su potrebne iste sposobnosti – mentalna snaga, odlučnost i sagledavanje šireg konteksta. Zato mi je logično da sportisti mogu da prenesu svoja gledanja i stavove oko nekih važnih, društvenih pitanja. Odluka koja je pred Crnom Gorom: da li se integrisati u NATO ili ući u EU se isto tako tiče mene, kao i svakog drugog građana.
Odrastanje i mladost moje generacije je obeležena bolnim iskustvom raspada Jugoslavije, ratovima u našem regionu, mnogobrojnim nevinim žrtvama, nesigurnošću i teskobom. Prema svim tim žrtvama osećam duboki pijetet i žalim što je do toga uopšte moralo doći. Razmišljam o korenima događaja i na koji način smo mi mogli to da izbegnemo.
Da li smo mogli i mi da učinimo pravi potez i krenemo istim putem kojim su već tada krenule skoro sve bivše komunističke zemlje. To je put integracije u strukture NATO i EU.
Naši građani bi bili deo jedne šire, uspešne, zajednice i ne bi bili zabrinuti za svoju budućnost. Izbegli bismo rat, stradanja i žrtve. Ovo veštačko pitanje da li tamo pripadamo i da li je to put kojim treba da idemo bilo bi suvišno i ne bi smo ga danas postavljali. To bi, sportskim rečnikom, bila dobra strategija gde se zna cilj, kao i način na koji se on ostvaruje. Umesto toga, mi smo propustili šansu, a ovakva životna utakmica, kada se izgubi, nosi bolne i dugotrajne posledice.
Svestan sam dobro da ništa nije savršeno, ne postoji nijedan sistem koji besprekorno funkcioniše, ne postoji ekipa koja je nepobediva. Porazi i pobede su sastavni dio života i od toga se ne može pobeći. Razlika je u tome što pobednici u komplikovanim trenucima urade ono što je neophodno. I to urade mnogo češće od onih drugih.
Želim da ovaj baraž odigramo bolje, da se vodimo racionalnim razlozima i da budemo mentalno spremni i dovoljno hrabri za izbor koji nije lak, ali garantuje dugoročnu sigurnost i stabilnost zemlje.
Verujem da je to u interesu Crne Gore i njene budućnosti. Iskustvo država koje sam video i u kojima sam živeo to potvrđuje. Takav izbor su već učinili skoro svi Evropljani, veći broj naših suseda je takođe član NATO-a, a skoro svi ostali u regionu takođe žele da se priključe.
Zar su svi oni na pogrešnom putu? Gledajući gde su sada i šta su postigle evropske države koje su iskoristile svoju šansu tih 80-tih i 90-tih, ne bih rekao. Kvalifikovali su se da budu članice svetske lige.
To mesto i Crnoj Gori pripada. To je odlika pobednika."
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
