OTREŽNjENjE U PRAVI ČAS – Zvezda bez kapitena u narednom periodu

Prvi dan februara, sunčana subota, za Ivicu Jevtića, trenera Crvene zvezde, šampiona Srbije trebalo je da bude i u takvom raspoloženju, jedan pobedom obojen, miran i slavljenički. Međutim, osmeh su Jevtiću i igračima skinuli odbojkaši Takova, koji su se potrudili da im ova subota i ne bude prijatna. Naprotiv. Sa „gorkim ukusom” i analizama nad glavom...

I dalje se prepričava bleda partija crveno-belih protiv ekipe iz donjeg doma, ali i nekog sivila u koji su upali već nekoliko sedmica. Da ne kažemo crni niz koji traje.

Sportsmen je Jevtić, takav je bio i kao igrač takav je i kao trener, jer iako je jedva komentarisao bolan poraz usred Beograda od Milanovčana, dan kasnije za Sportski žurnal, je baš kao profesionalac samo prozborio:

- I to je deo profesije – i nastavio od Takova, od fizionomije svoje ekipe, šta se dešava, kako rešiti problem.

- Sada bi možda bilo bezveze da pričamo o tome da ne znamo šta se dešava i da ne vidim izlaz iz krize, iz tunela u koji smo ušli i gde ne vidimo svetlo. Nije u opisu mog karaktera da se predajem niti da ne znam da ima izlaz. Znam da ova ekipa može više od ovoga što trenutno prikazuje i pruža u bliskoj prošlosti. Pokazali smo na počektu prvenstva kada smo prolazili kroz turbulencije i probleme, dobre partije, igrali smo bolje. Iz ovog ugla, čini mi se kada smo iz takvog perioda uspona i padova, ušli u mirnu luku, ekipa ne demonstrira ono što se od nas očekuje – u dahu je pričao Jevtić.

Nada se:

- Ovo otreženje koje je došlo, bilo je u pravi čas, da nas opomene. Nije prva opomena da treba da se probudimo i da se plej-of bliži tiho. Imamo još vremena da pokažemo reakciju i da budemo ono što jesmo, jak i kvalitetan tim. Ali, to se pokazuje na terenu, ne u svlačionici, kroz priču, izjave za novine! Moramo da pokažemo konkrento u igri, pomenutom terenu - da smo ekipa za velika dela.

Šta je problem, ili ko, ili?

- Ima takvih utakmica kao protiv Radničkog i kada se izgubi, može ponosan da se izađe sa terena, znaš da se ekipa borila do poslednjeg atoma snage ili do poslednje emocije koje smo imali u tom trenutku. Izgubiš 3:2 od bolje ekipe, pružiš ruku i nastaviš dalje. Ali kažem, izašao sam ponosno jer znam da je ekipa pružila maksimum.

A Takovo?

- Dođe i tako da izgubimo bez emocije, energije, borbe i onda mi dođe kao glavnom treneru jednostavno da propadnem u zemlju i da me nema. Najžalije mi je što znam koliko se momci daju, koliko jedni druge podržavaju. Onda dođe utakmica i to nestane. Šta se u tom trenutku desi treba svi zajedno da dođemo do tog rešenja, da vidimo i probamo da rešavamo jedno po jedno. Ne može preko noći, ne može jedan čovek da reši, već da se skupimo. Da budemo tim i u teškim trenucima! – stavio je tačku Ivica Jevtić, trener Crvene zvezde i dalje uveren da su sve ovo samo loši dani i da je kraj tu, koliko iduće sedmice protiv Mladog radnika... Prekid svega lošeg što je „okovalo” tim, trenutno sputalo u ostvarenju planova i najviših ambicija.