Živko Gocić iza sebe u igračkoj karijeri ima „bezbroj” trofeja i medalja, klupskih i reprezentativnih, među kojima se posebno ističe zlato sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016, osvojeno sa statusom kapitena Delfina. Kako popularni Žile voli da kaže – sve je u životu nova knjiga, od 2018. - trenerska karijera. Sa uspehom je vodio Solnok (trijumfovao u Evrokupu), da bi se posle 11 godina u Mađarskoj (igrač, te šef struke) 2022. odlučio za novi izazov – klupu Novog Beograda.
Uspesi su se nastavljali - osvajanjem Jadranske lige i dominacijom u domaćim okvirima. Jedan od pehara, ipak, godinama izmiče, onaj najvredniji – Lige šampiona. S Gocićem kao komandantom, Novi Beograd je igrao finale i polufinale na fajnal-foru, međutim, bolji su bili Pro Reko i Ferencvaroš.
Novobeograđani nisu pali posle poraza u tim mečevima, u aktuelnoj sezoni grupa LŠ okončana je na prvom mestu, dominantno, sa svim pobedama. U drugoj fazi (počinje danas) najbolji tim Srbije imaće priliku da pokaže koliko vredi, prepreke za još jedan završni turnir biće Marsej, Olimpijakos i splitski Jadran. Ali, kao i što trener osvajača triple krune kaže – svaka sezona je nešto novo...
Koliko vas iskustvo igranja završnica Lige šampiona spremi za proleće i drugu, još jaču grupu?
- Promenili smo ekipu, ima mnogo mlađih igrača prvi put u elitnom takmičenju. S druge strane, iskustvo iz prethodnih godina znači klubu, meni i timu. Ispred nas je izuzetno izazovna grupa. Sve četiri ekipe s pravom mogu da očekuju plasman na fajnal-for. Sigurno to iskustvo znači za odigravanje grupne faze, ako uspemo da se plasiramo na finalni turnir, pređašnje znanje će još više da dođe do izražaja – jasan je Živko Gocić u intervjuu za Sportski žurnal.
Kako Liga šampiona utiče na mlad tim?
- Mladima znači i samo bivstvovanje u ekipi koja igra na tri fronta, pritom, ozbiljan vaterpolo. Dodatno im pomaže kad uz sebe imaju saigrače već deceniju u takvom sistemu, poput Ćuka i Vlahopulosa. Tu su i mlađi, počevši od Martinovića, Vučinića i naročito Perkovića, koji je već tri-četiri godine stalni učesnik Lige šampiona. Za jedan deo igrača može da se kaže da su mladi i da je pred njima još mnogo godina igranja vaterpola, ali ne može se reći su skroz neiskusni.
Prethodni rezultati u dobroj meri su uticali da se kao klub pozicionirate u samom evropskom vrhu?
- Organizacija, rad i rezultati u bliskoj prošlosti doveli su nas do toga da smatraju Novi Beograd punopravnim članom top klubova u Evropi, odnosno, Ligi šampiona. Zatim, da je normalno da pobedimo bilo kog protivnika, kao i da svaki klub mora da se oznoji protiv nas. Sigurno da je to jedan od najvećih uspeha velikog rada godinama unazad.
Porazi na završnom turniru Lige šampiona nisu prijatni, Pro Reko i Ferencvaroš zaustavili su vas pred ciljem. Šta ste poručili igračima posle tih utakmica?
- Bilo je teško u tim situacijama, posebno pričati hladne glave i zdravog razuma, to je momenat kad se ruši kula od karata koju si zamislio i sagradio. Poruka posle finala bila je podrška, pokušaj da se rane što pre saniraju i da se iz svega izađe jači za neke buduće borbe.
Mnogo je aduta na strani Novog Beograda, da li je jedan od njih i želja za dokazivanjem mladih, gladnih trofeja?
- Ogromna motivacija može da bude ključni faktor za prolaz, uz, naravno, sve ostale stvari koje uz nju idu. Motivisana smo grupa i drago mi je zbog toga. Prvo i osnovno – bez motivacije ne može ništa da se uradi, ne samo u sportu, nego inače u životu. Mnogo pričamo na tu temu. U nekim trenucima kad možda i imamo nedostatak kvaliteta u odnosu na protivnika, imamo motivaciju koja nas gura napred.
Novi Beograd dominantno je prošao kroz grupnu fazu. Šta biste istakli kao najbolji deo prvog dela?
- Bilo je dobrih utakmica, ali i onih gde je moglo bolje. Recimo, gde ja nisam očekivao, a dobio sam ekstremno dobar odgovor od ekipe bio je meč protiv Hanovera u gostima – posle našeg kupa, pre duela s Mladošću. Otišli smo u Nemačku, Vlahopulos je bio povređen. Ćuka sam kao kapitena zbog napora ostavio u Beogradu. Ekipa je odigrala odličnu utakmicu, iako ni nama, ni Nemcima nije značilo ništa – obezbedili smo prvo mesto, Hanover je ispao iz trke za dalji plasman. Osim tog, dobro smo se pokazali i na gostovanju Oradei, koje je došlo posle meča protiv Juga u Jadranskoj ligi. Duel u Rumuniji bio je vrlo izazovan za pripremu. Put je trajao sedam, osam sati. Odigrali smo kvalitetnu utakmicu i definitivno bih te dve izdvojio u Ligi šampiona kao najbolje. Međutim, odigrali smo loše protiv Steaue na početku, kod kuće protiv Hanovera izvukli pobedu posle velike borbe, jer smo u nedelji pre susreta više trenirali, tempirali formu.
Koliko je Novi Beograd spreman za drugu fazu takmičenja, posle uspešnog prvog dela i, uslovno rečeno, slabije grupe?
- Slažem se da grupa nije bila jaka kao druge, to je činjenica. S druge strane, dala nam je prostora da se bolje pripremimo za neke druge utakmice. Liga šampiona je posebna, drugačija u mnogim stvarima od ostalih takmičenja. Počevši od atmosfere, sudija, protivnika. Treba je poštovati maksimalno. Smatram da smo dobro iskoristili grupnu fazu za drugi deo sezone.
Večerašnju premijeru protiv Marseja obeležiće i dolazak Andrije Prlainovića u Beograd?
- Mnogo zahtevna utakmica. Marsej sa Andrijom Prlainovićem, jednim od najboljih igrača u istoriji našeg sporta. Moj veliki prijatelj. Promenio je, generalno, (i) francuski vaterpolo, ličnost koja je nedostajala da se to digne na veći nivo. Marsej je sa njim dobio mnogo. U poznim je igračkim godinama, ali i veliki znalac. Miloš Šćepanović odlično vodi tim. Imaju sjajnu organizaciju, kakva i priliči zemlji plivanja. Francuzi imaju 100-godišnju istoriju i mnoge olimpijske medalje. Biće teško. Krasi ih specifičan stil igre. Igraju moderan vaterpolo, čvrst presing. Najbolja karakteristika - menjaju način odbrane za dve do tri sekunde, što je u vaterpolu najveća tajna – kako promeniti iz presinga u zonu i obrnuto. Da to prođe neprimetno... Imaju nekoliko vrhunskih mladih igrača, naveo bih Vernua koji može da igra na više pozicija. Došao je i Španac Larumbe, drži s Prlainovićem kreaciju igre. Zatim i Anđel Danijel. Zovem ga „moj igrač”, jer je iz Solnoka otišao u Marsej. Na centru su, takođe, dobri s Vernuom koji igra spolja i unutra. Vrhunska ekipa, pravi svima probleme, možda i jačima od Novog Beograda. Analiziramo, pokušaćemo da udarimo u onu tačku gde su najranjiviji i da iz toga izvučemo korist.
Olimpijakos, reklo bi se - dužnik za prošlu sezonu?
- Vrlo retko koristim izraz „revanš”. Svaka utakmica je novi dan, potpuno prazna knjiga spremna da se ispiše. Prethodna može da bude krajnje uzbudljiva, nova će da ima neki svoj tok. Dužnici jesu... Promenila se mnogo ekipa, energija. Poštujemo Olimpijakos. Ogroman klub, s velikom istorijom i rezultatima. Borićemo se, to je sigurno.
Sa splitskim Jadranom nema taktičkih tajni?
- Jadran ne može previše da nas iznenadi i – obrnuto. Biće izazovna utakmica, svakako. Dve odlične ekipe, Splićani su u sličnoj situaciji kao Novi Beograd prošle godine. Podmladili su i promenili tim, ostavili par iskusnih i na to dodali nove, mlađe snage. Igraju na dobrom nivou, Marelja radi odličan posao. Imamo vrlo korektan odnos s njima, često smo i na pripremama zajedno. Sad ne možemo. ,,Muka” nam je koliko igramo jedni protiv drugih.
Osim grada, predstavljate i Srbiju?
- Dolazimo iz Srbije, trostrukog olimpijskog šampiona. Mi smo vaterpolo, kao što su Brazilci fudbal. Svesni smo toga, znamo koga predstavljamo. Naš klub i naš grad, kao i srpski vaterpolo. Ne preostaje nam ništa drugo osim da imamo veru, veliku motivaciju u sebe i da budemo sigurni da svako ko želi da nas pobedi mora za to i da se oznoji.
Završnica Lige šampiona ponovo je na Malti. Možemo li da vas očekujemo tamo?
- Nadam se - da. Sa tom idejom ležem i ustajem. Klub i svi zajedno imamo veliku želju i motiv. Radimo mnogo u tom smeru. Igrači daju sve od sebe. Ništa od toga ne garantuje uspeh, ali ćemo da pružimo i više nego što su možda naše objektivne mogućnosti kako bismo došli do fajnal-fora, da probamo još jednom da se borimo za trofej.
UĐI U RUDNIK I PROBIJAJ LIMITE
Novi Beograd godinama beleži sjajne rezultate. Koliko je teško buditi se sa istom željom i nastavljati s kontinuitetom?
- Često dajem igračima primer iz sporta i života. Pravi sportista, ali pre svega ekipa je ona koja je spremna da pruži maksimum. Da bi dostigao taj cilj, moraš da budeš ambiciozan i motivisan, kao i da treniraš. Prva dva faktora su ključna. I to ne može svako. Kako bi postao deo kolektiva koji ima vrhunske rezultate, moraš ujutro da dođeš na trening i radiš s većim elanom nego juče, a juče si pobedio utakmicu – to mogu samo posebni ljudi, ekipa i sportista. Primeri toga su Novak Đoković, vaterpolisti Srbije i mnogi drugi zlatni sportisti koji su spremni sebe da nateraju da ponovo rade iste stvari, uđu u rudnik posle kojeg će da budu umorni i da teraju sebe da probijaju limite. To je najveća mudrost. Velika je uloga, ne trenera toliko, već odabira igrača koji su spremni da žive tako.
TRENIRAMO I U AVIONU, HOTELU
Novi Beograd igra sezonu iz snova. Koliko je teško održavati balans dobrih igara kad se vratite s pauze?
- Pokušavamo da regenerišemo ekipu na pravi način, posle svake utakmice. Međutim, često imamo manjak treninga. Volim da kažem da je trening kao gorivo za automobil. Ti možeš da natankuješ u pripremnom periodu jedan ili jedan i po rezervoar, da imaš malo rezerve, ali gorivo mora da se doliva non-stop. Same utakmice mogu da posluže kao trening, ali ni one ne mogu da zamene kvalitetnu pripremu. Imamo takvih problema, ali snalazimo se na različite načine – treniramo u avionu, hotelu... Igrači poštuju rečeno i rade sve po dogovoru.
NAJBITNIJA POBEDA PROTIV JADRANA
Početak 2025. bio je izazovan, zabeležena je važna pobeda u Splitu protiv Jadrana, direktnog konkurenta za prvo mesto?
- Pre Jadrana, igrali smo protiv Primorca. Bila je to vrlo teška utakmica. Susret je igran u subotu, prvi put skupili smo se u sredu uveče i tek tad bili kompletni posle mesec i po. Igrači odu u različite reprezentacije, vrate sa drugačijim energijama i emocijama i to sve treba ponovo vratiti i uklopiti u celinu, što je bio poduhvat. Naporan je bio i ritam putovanja. Vezali smo dve utakmice u gostima i nismo se vraćali u Beograd. Meč protiv Jadrana bio je jedan od ključnih, posebno u drugom delu sezone. Pobeda koja nas je održala na prvom mestu. Bio je to veliki derbi, da smo izgubili spustili bismo se na drugo mesto. Međutim, ostali smo na liderskoj poziciji i definitivno osvojili tri najbitnija poena u dosadašnjem delu.
ĆUK I VLAHOPULOS STARIJA BRAĆA
Koliko je važno da tim ima iskusne igrače?
- Uspeli smo to lepo da složimo. Imamo Ćuka i Vlahopulosa, stariju braću. Jedan je kapiten, drugi igrač od kojeg dosta zavisi naša igra. Obojica su slični karakteri i spremni da priskoče u pomoć, drže stvari pod kontrolom, budu i meni partneri u smislu kontrole mlađih. Pravi lideri! Ekipa je dobro sastavljena, od iskusnih, pa do srednje iskusnih. Godine ne igraju, igra ekipa, igrači. Svaki trener će reći da nema razlike između igrača od 17 i 35 godina.
NI BLIZU ZENITA
Otkrijte, zbog čega je došlo do podmlađivanja ekipe?
- Radi afirmacije igrača i kluba, nove koncepcije. Mnogo smo razgovarali o tome prošle godine u toku i pri kraju sezone, kad je počelo da se govori o narednim obavezama. Došli smo do zaključka da napravimo zaokret u smislu da mladima obezbedimo uslove i šansu. Uz podršku uprave, Slobodan Soro i ja smo tu ideju sproveli u delo. Odluka se, za sada, ispostavila kao dobra. Ima uspona i padova, deo ekipe po prvi put se susreće s novim, većim očekivanjima. Najbitnije: veliki broj igrača nije ni blizu zenita karijere, to je veliki potencijal. Moramo da se potrudimo da ih razvijemo na pravi način i da za dve-tri godine budu vanserijski.
POVRATNIČKA SEZONA NAJVIŠE ME PROMENILA
Još malo pa će da bude tri godine od kako ste u Novom Beogradu. Koja je za vas bila najizazovnija?
- Možda prva sezona, posle više od 10 godina vratio sam se u Srbiju. Jedna od najtežih u karijeri, ali sve je to bio veliki nauk za mene lično, kao i za klub. Rekao bih da me je ta povratnička sezona najviše promenila kao trenera i osobu.
Šta biste poručili navijačima Novog Beograda?
- Hvala im na podršci, neka nastave da nas bodre u velikom broju i dele s nama lepe, ali i one manje lepe trenutke – zaključio je Gocić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
