Đoković: Neka 100. bude u Dohi

Pauza, oporavak i rehabilitacija dali su rezultat. Povreda zadnje lože desne noge za Novaka Đokovića je prošlost.

Pokidao je mišić u četvrtfinalu Australijiskog opena protiv Karlosa Alkrasa, pa je bio primoran da preda okršaj u polufinalu Aleksandru Zverevu. Odmah je odustao od učešća u kvalifikacijama Dejvis kupa u dresu reprezentacije Srbije. Obavio je preglede, pa se vratio kući da se odmara.

Bio je sprečen u pokušaju da osvoji jubilarnu 100. titulu i rekordni 25. gren slem u karijeri prošlog meseca, ali sada je situacija drugačija.

Kao što se očekivalo, najavljivalo i pisalo sledeća stanica za najboljeg  tenisera svih vremena biće turnir u Dohi koji počinje 17. februara.

- Nema više rupture mišića, povreda je skoro 100 odsto sanirana i spreman sam da se posvetim novim izazovima – otkrio je Nole u intervjuu za crnogorske Vjesti. – Imam zeleno svetlo lekara da mogu da treniram i da se pripremam. Turnir u Dohi je po rasporedu za nekoliko dana tako da se držim plana. Hvala Bogu, uspeo sam brzo da se oporavim. Imao sam malo više povreda u poslednje vreme nego što je to bilo slučaj u prvih 15 godina karijere.

Đoković nije dugo bio van terena zbog fizičkih problema. Ozbiljniju povredu imao je 2018. kad je morao da operiše lakat, kao i prošle sezone kad je prvi put povredio koleno. Bilo je to na Rolan Garosu uoči četvrtfinala.

- To verovatno dolazi s godinama, ali i dalje me telo sluša. U meni gori vatra i želja za ostvarivanjem i dostignućima. Zato se nadam uspehu u Kataru.

Ne postoji pravo vreme za povredu. Taman je počeo iz meča u meč da pokazuje bolji tenis, bio je sprečen da nastavi.

- Uvek imam velika očekivanja, ne mogu da budem neskroman. Optimista sam kad je bilo ko s druge strane mreže i to je nešto što me je uvek krasilo i dovelo do visina. Mislim da bih s takvom igrom koju sam podizao i dostigao protiv Alkarasa imao dobro šanse i protiv Zvereva, a onda i protiv Sinera... Ali dobro, nezahvalno je baviti se tim scenarijima šta bi bilo kad bi bilo.

Osvrnuo se na mnoštvo lepih uspomena s prvog gren slema u Melburnu.

- Australijski open je poseban. Prošla godina je bila malo turbulentna, osvojio sam zlatnu medalju na OI koju sam dugo čekao. Igrao sam i u finalu Vimbldona, ali imao sam povredu i igrao s mnogo oscilacija. Nisam imao kontinuitet visokog nivoa tokom godine. Tako da sam ove sezone gledao da počnem barem zadovoljavajućim nivoom igre i mislim da sam to postigao.

Na pitanje gde je najbolja prilika za 100. titulu, a gde za 25. slem, Nole je odgovorio:

- Nadam da već sada u Dohi. Odavno je jurim, još od oktobra prošle godine, ali polako. Doći će kad treba da dođe. Kad je reč o gren slemu – to je veći izazov, teži poduhvat, ali verujem da mogu. Da nije tako ne bih mogao da igram s najboljim teniserima, ne bih se dalje takmičio. Dokazao sam pobedom protiv Alkarasa da i dalje mogu da konkurišem za najveće trofeje.

Đoković je objasnio i u kojoj je trenutno fazi karijere, gledano s mentalnog aspekta.

- Na sredini između želje i potrebe da uživam u dostignućima koja sam postigao i malo rasterećenije pristupam mečevima i turnirima sa jedne, i onoga na šta sam navikao s druge strane, a to je taj mentalitet osvajanja i razmišljana da je samo titula uspeh.

Iako ima 37 godina ne želi da smanjuje kriterijume.

- Malo me je iznenadilo to koliko su ljudi na plasman u polufinale gledali kao na uspeh – možda zvuči malo glupo da kažem, ali meni kad neko kaže polufinale, s obzirom na ono što sam sve postigao u karijeri, nije ono što sam tražio i čime bih se zadovoljio. Imam strast i ljubavi prema sportu i takmičenju i zahvalan sam na podršci koju dobijam, ne samo iz Srbije već i iz Crne Gore i regiona, ali i sveta.