Bačkulja: Najdraži gol u karijeri

Bojazan da bi poraz iz prošlog kola, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, mogao negativno da se odrazi na igru Novog Pazara protiv Jedinstva pokazala se bezrazložnom. Lakše se diše, a nije bilo lako pre početka utakmice. Samo pomisao da postoji mogućnost da se izgube dve utakmice od rivala koji su u tom momentu držali poslednja dva mesta dovoljna je da okuje noge.

Svi koji su gledali duel sa „Krova” mogli su primetiti kako je samopouzdanje momaka u plavim dresovima u prvih desetak minuta bilo prilično klimavo. U datim okolnostima stegnutost je nešto što nije ni moglo da se izbegne. U ostatku utakmice, valjda kad se shvatilo na čijoj strani je kvalitet problema nije bilo, ili ih je bilo toliko da su zanemarivi.

I pre nego je postignut gol vredan tri „debela” boda Novi Pazar se preko Antvija, Đuranovića i Mesarovića nalazio na nokat do vođstva. Opet, moglo je da se uđe i u komplikovanu priču da su iz retkih prilika, kakve su bile one Denzela i Horda, Ubljani pogodili. Besprekorni Željko Samčović sačuvao je mrežu očeličivši kompletan tim na čiju sigurnost ništa više nije moglo da utiče.

Tomislav Sivić prosto je bio primoran da posegne za rokadama u sastavu. Pobeda nakon iznenađujućeg poraza, i to na gostovanju, bila je jedini način da se odgovori na sa svih strana opravdane kritike za loš ulazak u drugi deo šampionata. Ni utakmica ni igra nisu bile blistave, zato rezultat sija. Posle koraka bliže plej–autu Novi Pazar je opet za korak bliže plej–ofu.

U koju grupu upada možda će biti jasnije po završetku tri naredne utakmice (Čukarički, TSC, Radnički 1923). Imena rivala imaju težinu, ali njihove igre i rezultati pokazuju da ni oni nisu na nivou ranijih moći. Plava lađa se pre samo deset dana opasno zaljuljala, ali nije oštećena i ne tone. Bura je bila i za sada prošla, kapetan Sivić kormilari i opet je na kursu koji je vodi ka mirnoj luci. Tako bar to izgleda.

Odluka o pobedniku pala je u 40. minutu. Adem Ljajić je sačekao najbolji momenat da potezom sa malih terena doda loptu Nemanji Miletiću, kome je dobar pregled igre uz sve ostale dobre strane zaštitni znak, pa otuda i to da je lopta otišla tamo gde je najotvoreniji igrač. Bila je to treća asistencija iskusnog levog beka i treći gol u šampionatu Filipa Bačkulje.

Tako je momak iz Kraljeva još jedanput potvrdio veću sigurnost pred protivničkim nego pred svojim golom. Glavni razlog što je to tako je nedostatak kontinuiteta igara u prvom timu. Smireno, onako kako to čine najhladnokrvniji špicevi Bačkulja je kroz šumu nogu provukao loptu do mreže.

- Ne mislim da je moj gol ključni detalj meča – bilo je prvo što je rekao strelac i jedan od dvojice bonus igrača u timu Novog Pazara. - Doneo nam je tri boda, ali do toga ne bi došlo da čitav pogon nije radio kako treba, počevši od stručnog štaba do nas igrača. Svi zajedno spremili smo ovu utakmicu tako da smo u svakom momentu znali šta hoćemo, držali smo se dogovora i principa. Kad se na sve to doda i veća želja za pobedom rezultat i nije mogao da bude drugačiji.

Filipu Bačkulji to je bio čak treći gol u ovom prvenstvu. Ispred njega su samo Ljajić (7), Antvi, Đuranović (5) i Razak (4). Interesantno je da je svaki postignut drugačije. Za njegovu poziciju na terenu to su golovi koji se mogu podvesti pod neuobičajene. Kad kažete da je gol dao štoper prvo što vam prođe kroz glavu je da je mreža pogođena glavom i to posle prekida.

U Bačkuljinom slučaju nije se desilo ništa od toga. Sve golove je postigao iz igre, protiv Tekstilca udarcem sa distance, Radničkom 1923 mrežu je zatresao tako što je bio poslednji igrač u mat kontri, da bi Jedinstvu presudio tako što se u šesnaestercu našao na pravom mestu u pravo vreme.

- Nemam objašnjenje ni za jedan od tih golova. Kod sva tri nisam mnogo razmišljao kad mi je lopta bila pod kontrolom. Samo sam želeo da što pre završim akcije, sva tri puta mi se posrećilo da pogodim. Prvi put se događa da u seniorskom fudbalu postignem toliko golova. Obično se dešavalo da bude jedan ili dva po sezoni, nadam se da na ovoj brojci neću stati.

Ne postoji igrač koji će reći da je pritisak uoči utakmice bio toliki da se ne može ni približno meriti sa nekim ranijim. Ne kaže to iz skromnosti ni Bačkulja, ono što ne može i neće da prikrije je sledeće.

- Ovo mi je najdraži gol u karijeri. Došao je u važnom momentu i doneo nam je tri tako važna boda pred ulazak u najbitniji deo sezone. Želeli smo da što je moguće pre pokažemo da nam je Tekstilac bio samo jedan loš dan. Bili smo dovoljno koncentrisani i odmorni da na delu vide kako taj poraz nije ostavio nikakav negativan trag na nas – rekao je Filip Bačkulja, jedini strelac u pobedi Novog Pazara.