Baros: Novi Sad me odmah osvojio

Teško da je Lukas Baros, danas 25-godišnji igrač  iz Rio de Žaneira koji nosi dres novosadske Vojvodine, kao dečak mogao makar da pretpostavi gde će ga životni i sportski putevi povesti. Pretpostavljamo, želja mu je bila samo da igra fudbal, jer je, kao i svaki Brazilac, maštao da jednog dana izraste u asa velikog kalibra. Zbog toga je, ali, dakako, i zbog ljubavi prema samoj igri, prilično rano počeo da trenira, a te „rane dane”, u intervjuu za praznični trobroj Žurnal, pamti ovako:

- Igračku karijeru počeo sam u Botafogu, već sa devet godina – prisetio se Lukas. - U tom klubu iz Rija, 2019. godine, debitovao sam za prvi tim, ali sam, nažalost, doživeo ozbiljnu povredu već u narednoj sezoni, tako da nisam imao kontinuitet u igranju. Godinu dana bio sam van terena i, po povratku, bilo mi je jako teško da uhvatim pravi ritam, pa sam, 2021. otišao u Portugaliju, u tamošnji klub Kovilja. Igrao sam, takođe, i za Žil Visente i Tondelu, provevši tamo ukupno tri sezone, a odatle sam stigao u Vojvodinu.

Odakle takav izbor, s obzirom na to da u Portugaliji postoje veliki evropski timovi, poput Benfike, Sportinga, Porta…?

- Imao sam veoma dobru sezonu u Tondeli i, kad se pojavila prilika da pređem u Vojvodinu, prvo sam nazvao svog prijatelja Mateusa Indija, koji je ranije igrao u Novom Sadu, noseći dres Stare dame. Pitao sam ga sve što me je zanimalo o klubu i ono što mi je rekao, veoma me je zainteresovalo. Uz to, moj agent upoznao me je s mnogim pozitivnim  stvarima, a i sam sam istraživao i video da postoji mogućnost da, ukoliko prihvatim poziv, igram i u Ligi Evrope. To je bilo nešto što me je posebno privuklo, jer uvek želim da igram u najboljim i najjačim takmičenjima. Takođe, stav same Vojvodine I njene ambicije koje ima u Srbiji bilo je nešto što me je dodatno privuklo. Počeo sam da gledam srpski fudbal i, sve to zajedno, dovelo je do toga da pređem u Novi Sad.

Na kakav ste prijem naišli u Srbiji i samom klubu?

- Odlično su me prihvatili svi, računajući i navijače. Osećam danas veliku naklonost svih, koji su uvek tu kada mi to zatreba, kao velika podrška. Atmosfera na utakmicama je sjajna, a to je nešto što me uvek gura napred i povećava želju za pobedom. Novi Sad je prelep grad, ljudi su u njemu divni i zaista se ovde osećam odlično.

I vaša porodica bila je jedno vreme s vama, u Novom Sadu. Kakve su utiske sin i supruga poneli u Brazil?

- Istina je, proveli su neko vreme ovde sa mnom, ali su morali da se vrate u Brazil zbog toga što moj sin ide tamo u školu. Mojoj ženi se mnogo svidelo ovde, zaljubila se u Novi Sad. Najviše u hranu, jer smatra da je srpska kuhinja odlična. To je nešto što je i mene ovde oduševilo, restorani su odlični i imaju sjajnih jela. Na suprugu je to ostavilo baš veliki utisak i bilo je pozitivno iznenađenje za nju. Sem toga, ovo je veoma lep grad koji ima sve. Uprkos trenutnoj hladnoći, ljudi su veoma topli i ljubazni i svuda smo veoma lepo dočekani. Ukratko – moja žena jedva čeka da se vrati ovamo.

Ipak, i pored istaknutih ne malih ambicija u sezoni koja je u toku, Vojvodina ima i izvestan broj rezultata kojima njeni navijači nisu oduševljeni?

- U Vojvodinu me je, dakle, najviše privuklo to što uvek želi da pobeđuje i ima izražene ambicije u svim takmičenjima. Nije bitno to da li je reč o lakšim ili težim rivalima i utakmicama, u svaki susret ulazimo s istim ciljem i motivacijom. To mi odgovara, jer je i moj temperament takav. Ambiciozan sam, volim da pobeđujem i odlično sam se  uklopio. Zbog toga sam veoma srećan, jer, iako rezultati nisu uvek najbolji, imam utisak da klub ide ka tome da se situacija što pre okrene. Ako Bog da, uspećemo u tome, a onda i učiniti sve što je do nas da dostignemo ultimativni cilj – plasman u Evropu. Istina je da ne prolazimo kroz dobru fazu, ali je dobro to što smo svi svesni toga. Vredno radimo, s mnogo odgovornosti, jer smo mi, igrači, najodgovorniji za to. Imamo sve uslove i podršku svih, a na nama je da popravimo sve greške. Očekujem da ćemo se vrlo uskoro vratiti na pobednički put. Siguran sam da ćemo se boriti do poslednjeg minuta, kako bismo došli do rezultata koji želimo, odnosno do Evrope.

Dovoljno ste već vremena proveli u Srbiji, kakvo je vaše mišljenje o našem klupskom fudbalu?

- Igrači su veoma napredni i sama liga je na zavidnom nivou, veoma jaka i kompetitivna. To je slično kao u Brazilu, jedino što bi bilo još bolje da su kvalitetniji tereni. Onda bi se, bez sumnje, podigao i nivo igre, ali je dobro to što vidim da se radi i na tome. Srbija ima odlične igrače i treneri forsiraju dobar fudbal.

Stranci u srpski fudbal dolaze, u najvećem broju slučajeva, sa željom da napreduju i obezbede transfer u neke jače, pre svega – evropske lige. Gde vi sebe vidite za godinu ili dve?

- Veoma sam ambiciozan i danas bez toga igrač ništa ne može da postigne. Trenutno sam apsolutno fokusiran na Vojvodinu. Imam dobru sezonu i dobro igram, a to su odlična „ulazna vrata” za veće evropske klubove. Ne sumnjam da će mi to pomoći i zato treniram vredno, uz izraženu želju da sa mojim timom napravim dobar rezultat. Privatno, cilj mi je da se dobro zabavljam i da uživam u svemu, jer onda stvari prirodno dolaze.

Imate li i neku poruku za navijače Vojvodine?

- Ne treba uopšte da sumnjaju u našu predanost u narednim utakmicama. Drugi deo prvenstva iskoristićemo da donesemo što više radosti i njima, i Novom Sadu, jer oni to i zaslužuju. Siguran sam da neće izostati ni njihova podrška, ubeđen sam da ih nećemo izneveriti. Samo zajedno ćemo ostvariti ciljeve i postići velike stvari, odnosno odvesti naš klub ponovo u Evropu. To bi bila moja poruka za navijače, koji nikad nisu prestali da veruju nas i koji su s nama da kraja. Zato toliko i verujem u njih - idemo zajedno, hajde Vojvodina! – poručio je Lukas Baros.