Drašović: Sve ispod zlata neuspeh

Dobili su ime po jugoslovenskoj seriji ,,Otpisani”. Jedna od najgledanijih televizijskih emisija. Tema o kojoj se piše u redovima ispod za razliku od serije nije fiktivna već stvarna, s pravim likovima.

No, da se vratimo na ime serijala – put u Francusku na Olimpijadu, a ne borba protiv Nemaca, u srpskoj ali i široj javnosti doživljena je kao scenario koji je pisao Dragan Marković.

Početak nije obećavao, delovalo je da su nezvanični nadimak zaslužili, ali prelaskom iz jula u avgust, stigao je nastavak serije - ,,Povratak otpisanih“ iz Pariza, tačnije, povratak zlatnih vaterpolista koji su na vrhu sportskog Olimpa treći put u nizu. Pesme na dočeku nisu bile kao u popularnoj TV emisiji, ali više ih niko nije nazivao otpisanim, već upisani u istoriju.

Jedan od njih čije ime je zapisano je Radomir Drašović, koji je prvi put u karijeri doživeo ono o čemu mnogi sanjaju celu karijeru – osvojiti zlatnu medalju i dati gol u finalu protiv najvećeg rivala, Hrvatske.

Igrao je za beogradske večite, a svoj uspeh od Mađarskog Solnoka gde je osvojio Evrokup i tamošnje prvenstvo, podigao je na veći nivo – šest trofeja u domaćim okvirima za tri godine pod kapicom Novog Beograda. Jedan mu je izmakao, a u godinama ispred nas pokušaće da ga osvoji sa Radničkim – trofej Lige šampiona.

U poznatom okruženju, gde je trener Uroš Stevanović, a pola tima zlatni reprezentativci, uspeha neće manjkati, a posle sporijeg početka, vreme je da Radnički zajedno sa Drašovićem radi ono što najbolje ume – povratak otpisanih...

Nezaboravno finale protiv Hrvatske, vrh sportskog Olimpa?

- Definitivno utakmica koju nikada neću zaboraviti. Pravo uživanje za sve nas. Bili smo dosta fokusiraniji, agresivniji i raspoloženiji od protivnika. Ogromna glad i želja za pobedom nas je dovela u situaciju da kontrolišemo čitav meč i rezultat. Verovali smo bez trunke sumnje da uzimamo zlato tako nam se i vratilo. Neverovatan osećaj pred sam kraj utakmice kad shvatamo da smo olimpijski šampioni, pred prepunim tribinama, u najlepšoj atmosferi koju sam osetio. I sa našim ljudima koji su došli da nas podrže. Himna Srbije na postolju. Veličanstveno – priseća se Drašović Pariza 2024. godine.

Kako sad gledaš na celokupni uspeh?

- Postajem sve svesniji, a sve više, da tako kažem, zaboravljam tu činjenicu. Kao da je bila davno iza nas. Svaki profesionalni sportista mora da funkcioniše na takav način. Mnogo je realnije da nam se događaju porazi. Osvajanje zlatne medalje je prelepo. Uspeh za ceo život koji ću pamtiti. Međutim, mora se jednostavno ostaviti iza sebe, kao jedna prelepa uspomena, vodilja i nešto što će nam davati sigurnost u budućnosti.

Sledi Svetsko prvenstvo u Singapuru, glad za trofejima ne prestaje?

- Koje god takmičenje da igramo nama su najveći ciljevi u mislima. Pogotovo za reprezentaciju. Nama je kao što smo mnogo puta spominjali, sve ispod zlata možemo da okarakterišemo kao neuspeh. Naravno, sve ima svoje. I kad se ne uzme zlato, već neka druga medalja. Sve je to uspeh za sebe i škola koja se prolazi da bi se ostvario neki dalji cilj. Svetsko prvenstvo je pred nama, sigurno da ćemo ići po zlato i uradićemo sve da to doživimo i osvojimo.

Radnički je delom i reprezentacija u malom. Iako igrate sa nekim igračima prvi put, koliko je važno da postoji povezanost?

- Najvažnije za jednu sportsku grupu - povezanost i konekcija. U novoj klupskoj ili reprezentativnoj sezoni jednostavno ne počinješ uvek od polazne tačke, već ima nešto što si izgradio ranije. To olakšava nekolicini nas iz reprezentacije, dok nam s druge otežava što smo se sa ostalim delom ekipe zapravo susreli tek ove sezone. Svi se mi poznajemo i znamo. Međutim, kad dođu nove uloge u samom timu i utakmicama, to dolazi do izražaja. Sad to mnogo bolje funkcioniše u drugom delu sezone.

Klub je slabije ušao u sezonu. Kolika je zasluga kratkog odmora i period posle olimpijskih igara zaslužan za to?

- Činjenica je da smo doživeli kikseve u prvom delu sezone, odnosno gubili smo utakmice koje smo mislili i želeli da pobedimo u Regionalnoj ligi, kao i Ligi šampiona. Počeli smo sezonu kvalifikacijama za elitno takmičenje koje je usledio nedugo posle početka priprema i završetaka OI. Na početnom kvalifikacionom turniru igrali smo dobro i obezbedili Ligu šampiona. Moguće da ima raznih razloga zašto je forma išla silaznom putanjom. Ako pričamo o okolnostima, sigurno da su mnoge stvari uticale – nova ekipa, olimpijada i generalno naporna takmičarska godina. Uvek krećemo od sebe. Sami sebi možemo najlakše da pomognemo da izađemo iz krize. Baš iz tih razloga smatram da smo posle polusezonske pauze zapravo uspeli da uđemo u pobednički ritam i dignemo igru na viši nivo.

Koliko je važno smanjiti oscilacije? Na primer, u Ligi šampiona ste u Splitu, izgubili od Jadrana, a u Regionalnoj ligi pobedili kod kuće.

- To je zapravo najbitnije – smanjiti oscilacije kroz svaku utakmicu. U prvom delu sezone smo ih lošije kontrolisali, iako je normalno da se one dešavaju svakoj ekipi. Ipak, oscilacije ne bi smeli da dopustimo ni na jednom meču. Sigurno da nam je to glavni cilj, jer samo tako ekipa može da stekne sigurnost i da zadrži pravi nivo igre.

Koliko je meč protiv Mladosti u Zagrebu, koji je obilovao velikim brojem isključenja uticao na ekipu da nastavi pruža dobre partije?

- Bila je izuzetno zahtevna utakmica, pre svega na psihičkom planu. Loše smo je otvorili. Definitivno da nam taj ritam i kriterijum suđenja sa puno isključenja ne odgovara mnogo. Uspeli smo da se prilagodimo i stignemo zaostatak. Na kraju smo ih pobedili na peterce. Sigurno da nam je trijumf u Zagrebu dao vetar u leđa da nastavimo da verujemo u sebe i da takvim utakmicama pristupamo na mnogo ozbiljniji način.

Koju ekipu bi istakao u Regionalnoj ligi, osim vodećih na tabeli?

- Definitivno utakmica protiv Jadrana Herceg Novi na našem bazenu. Jedinu koju smo odigrali protiv njih. Ostavili su jako pozitivan utisak na mene, ali i na sve druge. Beleže sjajne rezultate – pobedili splitski Jadran i Novi Beograd, pobedili nas u Kragujevcu. Zavidan nivo fizičke spreme. Timski su uigrani - ,,melju“. Istakao bih njih u Regionalnoj ligi.

Koliko vas jake utakmice pripreme za Evropu?

- Može se reći da smo s jedne strane u prednosti. Igranje velikih utakmica, odnosno velikog broja takvih mečeva je nešto što pravu ekipu priprema i određuje za čitavu sezonu. Upravo to može da bude i negativna strana priče. Zaista su takve utakmice iscrpljujuće, pogotovo ako se zabeleži kiks, pa se doživi poraz. Imamo više mogućnosti da naletimo na zid koji nam ugruva samopouzdanje i željeni kontinuitet.

Da li je igranje izazovnih mečeva teže sa psihološkog aspekta, nego fizičkog?

- Jeste, ali to je ono što sport zahteva. Zahtevno je psihički i fizički. Nezahvalno je uporediti šta je zahtevnije, ali možda je psihološki momenat donekle izazovniji. Zaista pregršt utakmica, novih ciljeva postavljenih ispred sebe. Nije lako uvek biti motivisan i fokusiran, iako uvek ka tome težimo. Moguće da je sa psihološkog aspekta zahtevnije, nego fizički, jer mi smo navikli na umor, više ga i ne osećamo, zaboravljamo ga.

Radnički uvek teži ka vrhu. Koji su ciljevi u narednom periodu?

- Naš cilj je kao što smo rekli na početku sezone, nismo ga promenili – da osvojimo tri trofeja koja imamo ispred nas do kraja sezone. Osvajanje Regionalne lige, zašto da ne? Trenutno smo u prve četiri ekipe koje su bodovno blizu. Izborićemo se za što bolji plasman do fajnal-fora i znam da ćemo tamo otići najspremniji, kao i najsvežiji kako psihički tako i fizički. Daćemo sve od sebe da u takvoj konkurenciji uzmemo trofej.

Kolika je prednost Šumadinca u bazenu zbog iskustva i šampionskog mentaliteta koja ekipa poseduje?

- Iskustvo igranja velikih utakmica i individualni kvalitet su svakako prednost. Ima još mnogo aduta koje posedujemo, ali i drugi timovi imaju svoje kvalitete. Gledamo da sve ukomponujemo, sjedinimo i da sve to iskoristimo na najbolji mogući način za nas kako bi došli do trofeja.

Grupa u Ligi šampiona nije bila laka, smatraš li da je moglo bolje?

- Moglo je da bude definitivno bolje. Pogotovo u utakmicama sa splitskim Jadranom, da izuzmemo Ferencvaroš koji je bio najbolja ekipa. Protiv Jadrana nismo bili na svom nivou. Ostala mi je velika gorčina. Drugi meč  u Kragujevcu nisam igrao zbog suspenzije koju sam zaradio protiv Dinama Tbilisija. Kad god pomislim na taj period i poraz - jedan od bolnijih tačaka ove sezone. Krivo mi je što se nismo plasirali u osam najboljih. Ubeđen sam da  zaslužujemo, međutim takav je sport – u svoje vreme te postavi na svoje mesto. Postoji razlog zašto nismo uspeli. I utakmicom protiv Ferencvaroša nisam zadovoljan kako smo pristupili samom meču. Način na koji smo odgovorili na njihovu igru kojom pobeđuju već godinama –silovito, efikasno. Videli smo i protiv Barselonete sad kako to izgleda. Protiv tima kao što Ferencvaroš igra mora da bude na mnogo boljem nivou, kao i da budete konkretniji, agresivniji, fokusiraniji...

Radnički nastavlja svoje Putešestvije po Evropi protiv Breše u osmini-finala Evrokupa?

- Breša je jedna agresivna, poletna ekipa – prava italijanska. Različite vidove odbrane, svi plivaju na jako visokom nivou i to je nešto na šta ćemo morati da se pripremimo. Idemo utakmicu po utakmicu, kad dođe vreme, analiziraćemo i spremićemo se jer su zaista nezgodna ekipa.

Tvoja prva sezona u Radničkom. Šta je bilo presudno za dolazak u srce Šumadije?

- Mogu reći da je projekat, ideja i ciljevi za blisku budućnost bila ključna stavka. Organizacija je fenomenalna. Uslovi su u odnosu na ranije podignuti na još viši nivo. Jedna prelepa radna atmosfera. Klub koji je oformljen da ponudi igračima nešto što profesionalni sportista i zaslužuje. Utisci su sjajni i nadam se da će rezultati biti još bolji.

Koliko je važno da igrač dođe u organizovanu sredinu, kao što je to slučaj u Kragujevcu?

- Vrlo je važno. Nažalost u našem sportu to nije normalan pojam - nivo organizacije kao u Radničkom. Kad igrač vidi kako sve izgleda, sigurno da ima dodatan motiv i želju da dođe.