Uz taktove legendarne numere „Da volim crno-bele” orkestar Zrenjaninske filharmonije najavio je početak sezone, igrači sa uzbuđenjem pratili događaj, a 1.200 prisutnih u nekadašnjem Domu sindikata i mnogobrojni kraj malih ekrana se pitali – gde je granica izabranika Željka Obradovića.
Kao ključna osobina navodila se odbrambena sposobnost ekipe, zbog činjenice da je sastav na prvi pogled plenio atletskim mogućnostima. Međutim, sumnjalo se u verovanje, umnogome posle 2-8 u Evroligi, ali pun potencijal Parnog valjka se trenutno vidi najviše kroz statistički parametar – „broj poseda na 40 minuta”, dok u korelaciji sa trenutnim izdanjima strmoglavo dobija na značaju.
Trenutno, Beograđani igraju ubedljivo najsporije u Evroligi, jer tokom utakmice imaju u proseku svega 69,3 ofanzivnih akcija, a svi ostali su, osim Žalgirisa, iznad brojke 70.
Pre svega, takav način igre jeste pokušaj trenera da apsolutno kontroliše situaciju na parketu, iliti tempo igre. Smanjivanjem broja pokušaja i napada, direktno se udara i na kotu protivnika, te postoje realne šanse da se „uguši” tim preko puta. Logično – što više „cedite” sat, manje vremena ostaje oponentu, samim tim se stvara nervoza.
Da bi se zamisli sprovele u delo potreban je izrazito dominantan plejmejker, čitaj Karlik Džons. Južnosudanac savršeno menja ritam susreta, ume da doda loptu, kao i da iz šuta i prodora napadne koš. Dovoljno da strateg na suprotnoj strani ne može lako da prekine kreaciju.
Pored organizatora igre, neophodni su i pouzdani egzekutori – Sterling Braun, Duejn Vašington, Vanja Marinković... Naravno, značajno je reći i da pojedinci moraju da poseduju izuzetnu košarkašku inteligenciju. Sekunde se troše do poslednjih, dosta je kretnji, značajnih minijatura, a ciljevi su veoma jasni – pronaći najbolju poziciju za šut i minimizirati rizike. Uostalom, nisu prazne reči Željka Obradovića – „moraš da poštuješ svaku loptu”.
Ujedno, zbog manjka ishitrenih pokušaja, na odbrambenoj strani biće znatno manje lakih poena iz kontri, to jest „ubica morala”. Onda na defanzivnu scenu stupaju Frank Nilikina, specijalista grudne invazije i Tajrik Džons, nemilosrdni zaštitnik obruča. Sposobnošću Brendona Dejvisa da, pored centarske tehnike, upotrebi i šut sa distance omogućava se raznolikost, Aleksej Pokuševski može da brani većinu pozicija...
Ipak, da bi koncept funkcionisao kao sat, takozvane „radilice” moraju da budu na visini zadatka. Pobede na četiri uzastopna gostovanja ne bi bile moguće bez Arijana Lakića, Isak Bonga tokom cele sezone sveprisutnošću nadahnjuje igru...
I na kraju najbitnije – u ključnim trenucima takmičarske godine najuigraniji sastavi obično odnose lovorike slave, jer manje greše i kontrolišu loptu. Tokom kriznih momenta mogu naprasno da izbace „specijal” ili odigraju zonski presing, a u celoj jednačini najveću vrednost ima taktički potkovan trener, odnosno Željko Obradović. Serija 12-4 u Evroligi pokazuje da je Partizan trenutno na odličnom putu, a statistika potkrepljuje činjenice.
NEDOSTATAK TRENINGA PROBLEM BROJ JEDAN
Da bi se zamisli trenera realizovale i ekipa počela da igra u skladu sa mogućnostima, za koncept sa malim brojem poseda na prvom mestu je trening. Pogotovo kod timova potpuno rekonstruisanih, nalik Partizanu.
Stoga, logika nalaže da su slabiji rezultati s početka sezone i normalan produkt. Asovi Valjka se uopšte nisu poznavali, a traženo je da prionu na posao i poštuju detalje, dok je tempo bio surov, a treninzi u Beogradskoj areni malobrojni. Nisu ni izgledali loše na startu, već su utisak pokvarili jeftinim porazima na jednu loptu.
Međutim, u nekom trenutku je „kliknulo” i trenutno crno-beli melju sve pred sobom krupnim koracima grabeći ka željenom mestu u plej-inu.
NAJBOLjI PO ZBIRU BLOKADA I UKRADENIH LOPTI
Pored velike želje trenera Obradovića da maksimalno smanji broj napada protivnika, veliku ulogu u jednačini imaju i odbrambene mogućnosti Partizana.
Na papiru, pred početak sezone, situacija se zamišljala ovako – Nilikina je elitni NBA defanzivac, Tajrik Džons atletski dominantan, Pokuševski sposoban da dugačkim rukama brani pozicije od „jedan” do „pet”, Bonga izuzetno pokretan i košarkaški inteligentan...
Trenutno, ideja se pretočila u konkretne brojke. Partizan je u Evroligi najbolji po zbiru ukradenih lopti i blokada, očito jasan podatak. Gledajući defanzivni rejting, odnosno broj primljenih poena na 100 poseda, isto se vidi napredak, jer su crno-beli na visokom šestom mestu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
