VREMEPLOV – Škorić: Najviše pamtim finale Kupa SRJ 1999.

Dalibor Škorić nosio je dresove Partizana i Crvene zvezde. Rođen je u Kninu, a to je jedna od kolevki simpatizera crveno–belih. Svetlost dana ugledao je 9. septembra 1971. Nedostaje mu danas obala reke Krke, brdo Spas, prelepi Knin, cela Dalmacija. Kad pronađe vremena ode u rodno mesto, gde i danas ima rodbinu i  prijatelje iz detinjstva.

- Svaki normalan čovek vezan je za rodni kraj. Odem makar dva puta godišnje u Knin. Gledam da u letnjem periodu budem tamo sedam do deset dana. Ima tamo još rodbine i prijatelja. Nije kao pre, ali ima. Uglavnom mi je to rodbina sa majčine strane. I iz sela u Lici odakle su mi roditelji - započeo je Dalibor Škorić.

Ponikao je u Dinari, a onda je otišao u Mogren iz Budve. Za poletarca to je s kraja na kraj sveta.

- Sticajem okolnosti otišao sam kao omladinac u  Partizan, a crno-beli su me pozajmili prvo Mogrenu pa Rudaru iz Pljevalja. Moja životna želja bila je da igram u Crvenoj zvezdi. To mi se ostvarilo.

Lep učinak Škorić je ostvario u Crnoj Gori.

- Sa Mogrenom sam ušao u Prvu ligu, što sam ponovio sa Rudarom. Bio je period sankcija, reprezentacija se nije okupljala. Formirana su brojna takmičenja, pa sam ja 1992. bio apsolutni rekorder sa 89 odigranih utakmica. I u Budvi mi je bilo prelepo. Narod me zavoleo.

Stigao je u Partizan preko Mirka Marjanaovića, nekadašnjeg premijera Srbije i predsednik Partizana, takođe Kninjanina. Lako je moglo da se dogodi da Škorić bude zvezda crno-belih, ali neki ljudi su mislili drugačije.

- Nisam se u Partizanu osećao svoj na svome. Bio sam roba za potkusurivanje. Nisam bio dobro došao. Nas mlađe slali su na kaljenje. Uspeo sam da raskinem ugovor i odem  u Pljevlja. Kasnije me otkupio Rad. Građevinari su imali izuzetno talentovanu ekipu. Neki su prešli u Zvezdu, neki u Partizan, a jedan broj njih otišao je u inostranstvo. Ševo, Cicović, Pašić, Ranković, Rašović, Stevanović, Glogovac... Mnogo dobrih igrača u teškom i čudnom vremenu. Korisno iskustvo.

Dalibor se igrama za Građevinare preporučio čelnicima Crvene zvezde. Na Marakani je proveo dve sezone.

- Zvezda je san. Za mene je uvek bilo da onaj ko nije igrao u Zvezdi jednostavno i nije igrao ozbiljan fudbal. Meni se posrećilo. Pamte se lepe stvari, uspesi. To je neka druga dimenzija života, fudbala, stadiona, publike. To se teško može opisati rečima, to jednostavno treba doživeti.

Nekadašnji reporter Radio Beograda Mijailo Kostić (1959 – 2002)na svoj način opisao je Škorićev gol protiv Partizana 1999. u finalu Kupa SR Jugoslavije.

- To je bio meč za nezaborav. Igrao sam kao u transu. Takav huk sa tribina. Imao sam utisak da teren ne dodirujem. Prelep osećaj, pun emocija, naboja. Takve utakmice odlučuje neka sitnica, greška protivnika, nadahnuće pojedinca. Prelep događaj, a lepe stvari čovek hoće da pamti.

Odigrao je Škorić šest mečeva protiv crno–belih. Četiri puta se radovao, po jednom je izgubio, igrao nerešeno. Priznaje, trijumf od 4:2 u finalu Kupa SR Jugoslavije najdraži mu je kad su okršaji ova dva tima u pitanju.

- U svežijem sećanju mi je moj prvi večiti derbi. Imao sam mnogo treme, pobedili smo sa 2:0, asistirao sam Perici Ognjenoviću kod jednog gola. Drag mi je i derbi i trijumf od 4:0, ali te sezone Obilić je bio prvi, nama je onemogućeno da postanemo šampioni. Od sudija smo bili sprečeni da u tom derbiju pobedimo tim Partizana sa sedam ili osam golova razlike. Poražen sam u jednom derbiju, onom kada je debitovao Mateja Kežman 1998. i postigao pobedonosni gol u poslednjim trenucima utakmice.

Nekadašnjim vezista otkriva da Perica Ognjenović danas često boravi u Banjaluci, fudbalskim povodom.

- On priča ruski, španski, engleski... Radi za nekakvu austrijsku agenciju. Zanima ga fudbal. Tu su dovedeni igrači iz Rusije, Gruzije, Argentine. Kad iskrsne neka ponuda promeniće boravište. Čeka neku primamljivu ponudu, a želi da bude trener. Ne brinem za njega. Mnogo  zna, velike su mu želje i on će uspeti do kraja.

Dalibor je iz Zvezde otišao u inostranstvo.

- Tamo nije sve išlo prema mojim očekivanjima. Period sankcija, bombardovanja. Otišli su preko samo Dragoslav Jevrić i Mateja Kežman, ali su ugovore potpisali pre bombardovanja. Tada je bilo teško biti Srbin. Otišao sam u Kinu, onda sam bio na Kipru, a karijeru završio u Mađarskoj. Ostaje žal što nisam igrao u nekoj poznatijoj fudbalskoj zemlji. Valjda je tako moralo da bude.

Inače, Daliborov brat je takođe bio fudbaler, ali ne superioran kao on.

- Brat je igrao u Prvoj ligi Jugoslavije pre mene, u Hajduku iz Kule. Međutim, bio je nestrpljiv, nije mogao da proguta nepravdu. Prestao je da trenira, ali bio je izuzetno talentovan i mogao je da napravi vrhunsku karijeru.

Ostvario se Dalibor Škorić u fudbalskom sportu, ali ponekad seta čini svoje: što mladost duže ne traje, što u Kninu i Dalmaciji danas nema više radosti, što Crvena zvezda u Evropi ne ostvari nešto više. Makar mu je savest mirna, što je bilo do njega – uradio je.

Sada čeka nove izazove...