Pravo vreme za pehar

Kao 2008. godine, Radnički na šampionskom postolju sa natpisom „pobednik Kupa Srbije”, u svom „Jezeru”, pred punim tribinama... Posle više od decenije

ista slika je obeležila finale najmasovnijeg takmičenja.

Kragujevčani, na čelu sa trenerom Aleksom Brđovićem, vratili su publiku u svoj hram, priredili im spektakl i sve to krunisali pobedom 3:0 nad Partizanom, odnosno osvajanjem trofeja na koji su strpljivo čekali 17 godina.

Ceremonija dodela medalja i pehara Đavolima i odbojkašicama TENT-a, počela je proglašenjem MVP-ja. Tada je u dvorani odjeknulo – Ivan Kostić!

Iskusni tehničar je u 37. godini i dugoj karijeri koja se uglavnom vezuje za našu zemlju, dočekao prvi pehar kupa, kao kapiten predvodio „crvene” do drugog u istoriji kluba iz srca Šumadije, a na sve to i odneo priznanje za najkorisnijeg igrača.

- Igrao sam mnogo finala, što u Srbiji, što u Rumuniji, ali je uvek nekako izmicalo. Iskreno mi je drago da je došlo u ovom trenutku. Radnički je posle toliko godina osvojio trofej, baš u Kragujevcu, uz takvu atmosferu i organizaciju... Sjajno je bilo, drago mi je da se sve poklopilo, jer ovaj klub to zaslužuje. Zadovoljstvo je biti deo takve priče – rekao je Kostić.

Našao je vremena za razgovor, iako umoran od velikog dana i tradicionalnog slavlja.

- Sinoć smo proslavili, sad malo odmaramo. Slavilo se kako i dolikuje, zajedno sa upravom, uživali smo u uspehu. Ali, već se rastajemo sa ovim i krećemo u nove pobede.

Dugo se čekao pehar u Radničkom. Šta je presudilo da baš sad stigne u vaše vitrine?

- Konačno se sve namestilo. Prošle godine su nam se dešavali problemi kad je najmanje trebalo, nepredviđene bolesti, trovanje... Sad je baš sve bilo u najboljem redu. Pored toga igrači imaju sjajnu hemiju, treneri rade odličan posao. Pobeda protiv Crvene zvezde u zlatnom setu za plasman u finale je bila prekretnica. Kad smo videli da takav tim možemo da dobijemo, znali smo da možemo mnogo da postignemo ove sezone.

Imao je Radnički brojne prednosti, ipak, trebalo je nadigrati Partizan i to 3:0?

- Stalno smo jedni druge spuštali da ne podlegnemo toj euforiji. Bolje stojimo na tabeli, naš je teren u Kragujevcu, sve su to bili plusevi, ali Partizan je ozbiljna ekipa. Podsećali smo se da se sve postiže radom i tako je i bilo. Deluje da je bilo lako, ali bilo je oscilacija, trenutaka kada je rival dominirao. Ipak, bili smo na istom putu, fokusirani, držali se našeg ritma, odlično igrali. Definitivno je bio naš dan.

Kako je bilo igrati za krunu protiv bivšeg kluba?

- Istina je da je neobično, pogotovo što je meč od velike važnosti. Priča se o tome pre utakmice, ali na terenu se to zaboravi.

Za većinu igrača, ali i za trenera Aleksu Brđovića je ovo bio prvi trofej?

- Ogroman je njegov doprinos, kao trenera, ali i kao sparing partnera. Aleksa je učestvovao u treninzima i pripremama. Dugo smo razmišljali o ovoj utakmici, ponavljam od kada smo eliminisali Zvezdu razmišljamo o tome, spremamo taktiku. Mnogo nam je pomogao i drago mi je zbog njega.

Atmosfera u Kragujevcu kakva se ne viđa svaki dan u srpskoj odbojci?

- Dugo pričamo kako grad zaslužuje taj spektakl. Znali smo da to može ovako da izgleda i zato smo to priželjkivali od kad smo izborili plasman u finale. Prethodnih godina su organizatori bili ženski klubovi, ali eto, desilo se i nije moglo da se završi bolje. Uživali smo, osećaj je sjajan, sve se to videlo posle utakmice. Navijači su nas čekali sve do kraja ceremonije da proslavimo zajedno. Bio je tu moj brat, takođe odbojkaški radnik, supruga sa decom, roditelji. Noć za pamćenje.

MVP priznanje, kao šlag na tortu?

- Nisam očekivao. Lepa je to stvar, ali zaista mislim da je to mogao da dobije bilo ko od nas. Svi su igrali na najvišem nivou, poštovali dogovore, svi su blistali. Pojedinac uvek izađe iz ekipe – poruka je Ivana Kostića, najkorisnijeg igrača finala Kupa Srbije.