Lalatović: Vošu volim i više od nekih na tribinama

Šef stručnog štaba Vojvodine Nenad Lalatović ističe da će ekipa učiniti sve da pobedi sutra u Nišu i da bi utakmica mogla da preokrene drugi deo sezone, nakon četiri kola i osvojena samo tri boda

– Žao mi je što smo u prva četiri kola odigrali tri nerešene i jednu izgubili. Poslednje dve gde smo izgubili bodove nešto je neobjašnjivo, prvo smo imali pobedu koju smo ispustili pet sekundi pre kraja, a onda se desio i IMT protiv kog smo imali dve prečke, dve stative, Mladenovićevu strašnu šansu, što je teže promašiti nego dati. To je veliki šok za sve nas i za mene kao trenera. Da mi je neko pre početka polusezone rekao da će se ovakve stvari desiti, rekao bih da je nemoguće, ali fudbal sve demantuje. Idemo u Niš, gde sam bio vicešampion i igrao polufinale Kupa Srbije i klub u kom sam proveo lepo vreme. Imao sam lep odnos sa navijačima i sa svima u klubu. Taj tim vodi moj bivši igrač, omiljeni, Nikola Drinčić. Bio sam trener u mnogim klubovima, a on je najveći profesionalac sa kojim sam radio i želim mu mnogo sreće u trenerskoj karijeri. Ono što želim sebi, želim i njemu i njegovoj porodici.

Što se tiče utakmice...

- Nišlije imaju izvanredan tim, kod kuće su posebno dobri, znaju šta hoće, imaju i neke igrače koje bih voleo da imam u Vojvodini. Čeka nas teška utakmica, posebno na psihološkom planu. Imali smo sastanak, posetili su nas navijači, pričali smo u lepom tonu i mislim da nam je i to bilo potrebno. Hvala navijačima što su došli i što su bili fer i korektni prema ekipi i verujem da će nas to razdrmati. Sve osim pobede je neuspeh. Daćemo sve od sebe, jer bi nam pobeda dala vetar u leđa.

Vojvodina mora da pobeđuje...

- Ne odustajem od trećeg mesta. Ne kažem da ću to ostvariti, ali za mene je smak sveta ako Vojvodina ne igra Evropu. Svaki trener mora da ima svoj cilj i ja imam svoj za koji se u svojoj glavi borim. Igrači su svesni svega, nemam šta da im zamerim. Žele, bore se, ali nam se nažalost desilo to što se desilo u poslednje dve utakmice. Možda je ovo gostovanje pravi trenutak da pokažemo pravo lice. Znam šta sam dao za Vojvodinu i koliko volim klub, čak mnogo više od nekih koji dođu na utakmicu. Ja sam u klubu sa najviše pobeda i najviše utakmica i to niko ne može da mi uzme. Moje ime će uvek biti ispisano zlatnim slovima u istoriji kluba. Živim u Novom Sadu i Vojvodinu osećam kao svoju kuću.

Osvrnuo se i na povredu Romanića, koja je poremetila koncepciju u prošlom meču.

– Do tog trenutka verovao sam da ćemo pobediti sa dva gola razlike. Zbog velikog broja povređenih igrača, nisam imao izbora nego da pretumbam tim, pa je Dele morao sa krila u špic, vezni na krilo da bi ušao Mladenović. To nije alibi, ali je tako moralo i to se osetilo u igri.

Ultimatuma nema pred meč na „Čairu“.

– Pritisak uvek postoji, ja imam pritisak od kako sam došao u Vojvodinu. Ne osetim pritisak od ljudi iz kluba, nego sa strane, od nekih novina, neki su čekali da odem već sutradan. Ja ću otići kad to kaže predsednik Zbiljić. Nemam nikakav ultimatum, imam poverenje kluba, navijača, snosim odgovornost. U prva dva mandata sam učestvovao u stvaranju tima, sada i nisam toliko, ali sam zadovoljan igračima. Meni ne treba niko da daje ultimatum, ja sam uvek za saradnju, a najmanji problem je da odem. Ali, treba da vidimo i ko je kriv, da li Bandović, Krtolica, Lalatović, treći trener, što je neverovatno za jedan ovako veliki klub.

Reč-dve i o igračkom kadru uoči puta u Niš.

– Romanić je spreman, Medojević je počeo da trenira, Savićević isto. Ali mislim da će svi biti spremni za utakmicu. Svi oni su bitni zbog klupe, sada smo to videli protiv IMT-a kad smo morali da imamo dvojicu golmana na klupi da bismo popunili broj. Bolingi je bio dugo bolestan, on je jedan lav i neverovatno kakvu želju ima, zaslužuje da zaigra, ali je potrebno vreme. Voleo bih da imamo igrača koji može sa klupe da uđe da donese nešto novo u igri.