Matić: Ovi momci su moja inspiracija

Vojvodina piše istoriju. Posle osvojenog Kupa EHF pre dve godine, Novosađani su odlučili da još malo pomere granice, ovog puta u Ligi Evrope. Tim iz Srpske Atine je na korak od plasmana među dvanaest najboljih ekipa drugog po rangu međunarodnog takmičenja, a od istorijskog uspeha ih deli jedna utakmica, protiv Porta narednog utorka, na domaćem terenu.

Lale su napravile čudo neviđeno u Nemačkoj, gde su stigli do boda protiv lidera Bundeslige i jednog od najboljih timova današnjice. Imali su Novosađani čitavu utakmicu u svojim rukama, diktirali tempo, vodili, igrali u potpunom transu i sekunde su ih delile do istorijske pobede. Međutim, Melcungen nije reda radi lider najjače lige na svetu, pa je iskoristio poslednji napad i gotovo uz zvuk sirene postigao pogodak za remi.

Nemaju za čim da žale momci u crveno-belim dresovima, odigrali su majstorski, borbeno i na kraju podignute glave napustili pakleni teren u Kaselu. Vatreno krštenje na klupi Vojvodine imao je novi trener Vladan Matić, koji je sjajno pripremio ekipu za najteže gostovanje sa kojih su se njegovi izabranici vratili skoro kao pobednici.

– Osvojen bod je minimum koji smo zaslužili jer smo čitavo vreme kontrolisali igru i rezultat. Međutim, svejedno je da li smo osvojili bod ili dva jer u svakom slučaju moramo da pobedimo Porto. Dobro je što nam više ne treba trijumf od deset golova, već je dovoljna bilo kakva pobeda – rekao je Matić.

I pored sjajnog rezultata strateg Novosađana je bio malo i kritičan.

– Nije bilo savršeno i bilo je bespotrebnih tehničkih grešaka. U prvom meču su momci lakše rešavali čoveka više, sad to nije bio slučaj, ali dobro, biće i to kako treba. Moraćemo da radimo i na polukontrli, ali generalno nemam šta da zamerim, momci su imali ogromnu želju, volju i borili se, golmani su takođe bili odlični.

Remi u Kaselu je prvi pozitivan rezultat srpskih i nemačkih klubova poslednjih dvadeset godina?

– Nisam znao za taj podatak. Nije mala stvar ovo što smo uradili i postigli. Predstavili smo smo se u dobrom svetlu, prezentovali klub i srpski rukomet na najbolji način. Mislim da su i oni bili iznenađeni našom partijom. Igrali smo bez Puhovskog, Trnavca i Vukovljaka, tako da ima tu još prostora za igru i napredak, odradili smo tek jedan trening, video sam ekipu i mogu reći da je odlična. Ovi momci su moja inspiracija.

Kako je došlo do prelaska u Vojvodinu?

– Kao grom iz vedra neba. Spremao sam se u Mađarskoj za utakmicu protiv Đinđoša, kontaktirali su me Marko Vujin i Darko Jevtić, insistirali su na dogovoru. Bilo mi je lepo u Čurgu, klub je dobro organizovan, sve funkcioniše besprekorno i hvala im što mi su izašli u susret i pustili me da odem. Sve je bilo dobro, ali nedostajala mi je porodica, veoma sam vezan za suprugu i sinove, prelazio sam po 800 kilometara da ih vidim na jedan dan. Tako da kad sam stavio sve na tas - bilo je jasno.

Prvi utisci po dolasku u Vojvodinu?

– Sjajni! Ovih nekoliko dana koje sam proveo u klubu su ostavili veoma dobar utisak. Mogu reći da je Vojvodina fenomenalno organizovan klub, profesionalan, da ima odlično rukovodstvo i mislim da će biti uživanje raditi u ovom timu. Naravno biće i teških momenata, ali nadam se da će njih biti veoma malo.

Upoznali se i igrače, većinu poznajete od ranije?

– Kad pogledam imena tih momaka mogu reći da je reč o odličnom timu. Sjajno su selektirani, dobra su ekipa za Evropu. Bili su malo poljuljani, samopouzdanje je bilo upitno, ali kad su se smirile glave i to je došlo na svoje mesto.

Na kraju je Matić želeo da istakne:

– Moram to da kažem, veoma sam ponosan na prethodne dve godine u Šapcu. Imao sam dobru saradnju sa svim sudijama i delegatima, uvek sam bio prijateljski okrenut i svi su nedavno istakli da sam pravi gospodin pored aut linije. Trudiću se da takav i ostanem – zaključio je Vladan Matić.