Lakićević: Srećan sam zbog prvenca

Jednostavnije nego je to iko mogao i da pretpostavi Novi Pazar je u sef spakovao „tri zlatne poluge” koje ga približavaju plej-ofu. Uvertira duela decenijskih rivala za Gaćinovićev sastav bila je prilično depresivna. Povrede Mesarovića, Antvija, Kurdića i žuti kartoni Opare pritisli su trenera Novog Pazara uz zid. Realno, za neke od odsutnih prave zamene i nisu postojale. Zbog mesta na tabeli i domaćeg terena, ali bez podrške publike, Ljajić i družina jesu bili blagi favoriti, ali nikako koliki bi bili u drugačijim okolnostima. Novom Pazaru je trebalo da bude dovoljno dobar i dovoljno efikasan, to je i bio. Ni to što je u odnosu na prvo u drugom poluvremenu Napredak izgledao za dve nijanse bolje nije moglo da našteti jedanaestorici u plavim dresovima.

Koliko je fudbal nepredvidiva igra najbolje se vidi po imenima strelaca. Iskusni prognozeri su sigurno pogodili ishod, ali i najiskusniji ne bi pocrtali Vladana Vidakovića i Ivana Lakićevića kao igrače koji će doneti tako vredne bodove. Samo iz jednog razloga, ta kolona je kod obojice do ove utakmice bila prazna. Postigli su debitantske golove u dresu Novog Pazara, i to takve da se pamte. Utakmicu iz ugla Plavih gol Vidakovića iz 23. minuta značajno je uprostio. Sebi je, na dodavanje strelca drugog gola Lakićevića, dao kratak for za zamah koji će golmana Napretka povući da paradom samo ulepša ulazak lopte u mrežu. Jedan od standardnijih igrača u jesenjem delu sezone tek se u šestom meču drugog dela šampionata našao u sastavu koji počinje utakmicu. Tokom februara četiri puta je ulazio s klupe ne sakupivši u igri ukupno ni celo poluvreme (40 minuta).

Iako je Vladimir Gaćinović istakao da je 2:0 u njegovom slučaju znao da bude najopasniji rezultat, gol Ivana Lakićevića iz 45. minuta odveo je tim koji predvodi na odstojanje koje je za Napredak kakvim se predstavio na Gradskom stadionu bilo nedostižno. Lakićeviću je ovo bila, i defanzivno i ofanzivno, najbolja utakmica u dresu Pazaraca. Kao da je u glavi zamislio, ako već dajem prvenac u ovom dresu on ne sme da bude bilo kakav. Samo kraljevi šesnaesteraca znaju da izvuku potez iz rukava kakav je na otvorenoj sceni publikovao momak iz novobeogradskog bloka 33. Minijaturom u kaznenom prostoru upriličeno je malo umetničko delo u sadejstvu sa koscenaristom Adešinom Razakom.

- Stalno uvežbavamo na treninzima igru od jednog do dva poteza na prostoru oko 16 metara. Razak mi je dao odličnu asistenciju. Nisam u karijeri davao mnogo  golova, ovo mi je peti, a jesam dosta namestio. Lep je gol, kao i onaj koji sam u Pančevu dok sam nosio dres Železničara dao Vojvodini iz voleja.

Mogli (P.S. nadimak Lakićevića skrojen po dečaku - glavnom junaku „Knjige o džungli”) odbacuje sve vrste predrasuda pronalazeći inspiraciju u životu i fudbalu u umetnosti, i to u njenom najširem smislu. U ovoj fazi života više liči na Gaja Montaga, glavnog junaka svevremenskog Bredberijevog romana Farenhajt 451. Čak se i brojka kad se spoje najvažniji detalji vezani sa Lakićevićevu ulogu u velikoj pobedi poklapa (strelac u 45. minutu, prvog gola u dresu Novog Pazara). Bio je „vatrogasac” koji je za 90 minuta „sagoreo i ugasio” Napredak.

- Bilo je zezanja u svlačionici zbog gola. Još kao dete znao sam neke golove da postignem spoljnim udarcem. Mnogo sam srećan, zato što mi je to prvi gol za Novi Pazar i što nam je doneo tri velika boda. Srećan sam i što sam došao u Novi Pazar. Lepo mi je svih osam meseci koliko sam ovde. Ovo je poklon, baš lep poklon.

Od šest utakmica koliko ih je Novi Pazar imao u ovom delu šampionata Lakićević se tek treći put našao u najboljem sastavu. Gol možda vredan i plej–ofa namenjen je jednoj od najvažnijih osoba u životu.

- Posvećujem ga ocu koji je preminuo pre više od osam meseci. Znam da bi bio mnogo srećan i ponosan na mene. Čestitam saigračima i stručnom štabu na ispoljenoj želji i borbi. Tri velika boda su i poklon navijačima za koje mi je žao što nisu bili uz nas. Da su mogli bilo bi sve još lepše i bolje – sipao je reči iz srca Ivan Lakićević.