Vojvodina skinula prokletstvo

Niko nije ni očekivao da će Vojvodina, posle promene na klupi i dolaska Miroslava Tanjge umesto Nenada Lalatovića, odmah da zaigra bolje i upiše laku pobedu protiv Jedinstva.

Nakupilo se kod Novosađana  nesigurnosti, možda i izgubljenog poverenja u sopstvenu snagu, a to nije nešto što može da se promeni preko noći. Bilo kako bilo, igrači tima sa „Karađorđa” morali su pošteno da oznoje dresove i da, posle velemajstorskog gola Jusufa Bamidelea, proslave jako važnu pobedu.

Time su ulepšali debi Tanjgi, a navijačima, na neki vlastiti način, poručili da ova ekipa ima potencijal da se izbori za ostvarenje ciljeva.

Ušli su, utisak je, bolje u susret Ubljani, koji su, koristeći brzinu Abasa i Denzela, ali i odlično postavljanje i građenje lopte Amerikanca Horda, češće pretili golu domaćina.

Dragan Rosić, odlični povratnik na mesto ispred mreže Stare dame, potvrdio je da se radi o vrhunskom golmanu, mada, nisu gosti uspeli da stvore ni jednu priliku koje nazivamo stopostotnom.

Vojvodina jeste pokazivala novu energiju, borili su se njeni igrači više i jače nego u poslednje vreme, ali su prvi konkretniji udarac ka golu Bengija uputili tek u 60. minutu.

Ipak, Bamidele je rešio sve dileme u 73. minutu. Jedinstvo je u finišu, ipak, moglo da stigne do boda, da na golu nije bilo Rosića, koji je sjajno zaustavio dva njihova opasna naleta.

- Ostvarili smo jednu od važnijih pobeda u ovom prvenstvu – složio se s našom konstatacijom Rosić. – Želeli smo svim silama da prekinemo loš niz kad igramo utakmice kod kuće, a koji traje neobjašnjivo dugo. Borili smo se svim srcem, „ginuli” jedan za drugog i to nam je donelo tri velika boda. Istina je i to da smo nešto lošije ušli u utakmicu, ali naša želja i odnos prema igri su presudili i vratilo nam se sve na najbolji način.

U samom finišu, posle Serijeve dve stative (iz samo jednog jednog šuta!?), igrači Jedinstva krenuli su na sve ili ništa, ali je tada kvalitet Dragana Rosića došao do punog izražaja.

- Mi samo radimo naš posao najbolje što umemo, mislim na Gočmanca i mene. Trudimo se da budemo maksimalno u službi ekipe – poručio je Rosić.

Stadion „Karađorđe” je, zbog suspenzije, bio prazan, što svakako nije ambijent koji ikome može da prija. U, s te strane, sumornoj atmosferi, igrači dva tima svojski su se borili da ispune postavljeni cilj, a za nijansu uspešniji bio je domaćin.

Predvodio ga je Kaleb Zadi Seri, mladić iz Obale Slonovače, koji je bio prilično opasan po gol rivala i mučio je čuvare. Šteta je što nije uspeo da postigne gol u finišu, ali je i ovako pokazao da je i te kako značajan „šraf” u igri Vojvodine i da, kad je raspoložen za igru, može da nadmudri svakog direktnog čuvara.