Evropski trofej – dokaz da vredimo

(Za Žurnal iz Rima)

Užičanka Slađana Mirković u dresu italijanske Rome, ostvarila je najveći uspeh u istoriji kluba, osvajanjem titule pobednika Kupa izazivača 2025. One su u drugoj utakmici finala, odigranoj i Rimu savladale Kjeri 3:1. Reprezentativka Srbije bila je MVP prvog meča finala. Još nekoliko dana Slađana će se, zbog obaveza prema klubu, odmarati u „večnom gradu”, a potom je čeka okupljanje reprezentacije. O tome gde će nastaviti karijeru trenutno ne razmišlja, iako su ponude brojne. U ovom trenutku, želi da se odmori i uživa u uspehu kluba.

Slađana Mirković je igračkim umećem ali i neverovatnom harizmom koja pleni, već odavno osvojila srca ljubitelja odbojke. I to ne samo u Srbiji, već i u zemljama u kojima je u bogatoj karijeri do sada igrala. Kao mala volela je sport, sa dečacima igrala fudbal, upisala košarku ali je sudbina odlučila da odbojka bude njen sport:

- U Sevojnu, gde sam odrastala, u tom vreme nije bilo kluba niti sporta koji je mogao da se trenira. A onda je zahvaljujući Tanji Čobanac Đuričić koja je osnovala klub „Tajm” odbojka stigla i kod nas. Probala sam, otišla na prvi trening, zavolela i ostala. Klub se posle godinu dana „preselio” u Užice. Odlučila sam kada već moram da putujem na treninge da se oprobam u Jedinstvu koje je u to vreme već ispisivalo istoriju srpske odbojke. Počela sam god Ljilje Tomić, ali su me ubrzo prebacili u Jedinstvo 2 koje je igralo Regionalnu ligu,  gde je trener bio Vukadin Simović. Bila sam najmlađa. Uživala sam u odbojci i tada, baš kao i sada - uz osmeh priča Slađana.

Posle Jedinstva, prvi klub u kome je igrala bio je beogradski Poštar 064:

- Trener je bio Darko Zakoč koji me je i zvao da pređem kod njih i tu je krenuo moj put kao dizača. On mi je promenio poziciju jer sam u   Užicu igrala i primača i korektora, libera, trenirala sa prvim timom tako sve sam mešala osim dizača. Doduše moj prvi trener Vule je hteo da igram dizača, pa se na kraju to i obistinilo. I danas kad se setim Poštara, drago mi je! Tri treninga dnevno još moram da idem u školu. I ako ne odem na jedan čas, Darko sve sazna. U Poštaru sam i prvi put licencirana za prvi tim i Superligu a premijerna utakmica mi je bila baš protiv Jedinstva. Imala sam 14 godina. Na žalost klub se raspao, ali smo nas nekoliko koje smo igrale za kadetsku reprezentaciju uspele da pronađemo nove klubove. Potpisala sam za Vizuru a posle toga nosila sam dres Dinama iz Pančeva, Telekoma iz Bakua, Hemik Polica. Usledila je  Italija godina koronavirusa u Bergamu, Turska i Ezačibaši, potom Rumunija, pa ponovo Turska i sada Rim.

Gde je bilo najteže, a gde najlepše svih ovih godina, Slađa priznaje:

- Imala sam sreću da gde god sam igrala mi je bilo prelepo. Mogu da izdvojim sezonu u Ezačibašiju jer sam igrala sa Tijanom Bošković najboljom drugaricom. To mi je bila najlepša sezona s privatne strane. Takođe, izdvojila bih i prvu godinu u Albi iz Blaža. U ekipi vladala najlepša hemija. Ako govorimo o odbojci - to je Italija. Svaka sezona mi je bila posebna, jer uvek imam nešto da izdvojim prelepo, iako je bilo i loših trenutaka. Možda mi je čak i ta prva godina u Blažu istovremeno bila i najlepša ali i fizički najteža. Došla sam posle jakog ritma reprezentacija- klub  i odmah sam „upala u mašinu” - ističe reprezentativka Srbije.

U Rim je stigla prošlog avgusta, a Roma je ove sezone ostvarila istorijski uspeh, ali je pri tome ispao iz lige u A2.

- Neverovatno je kako nam se to dogodilo. Ova godina je bila teška, ali ostaće mi zauvek u srcu posebno zbog načina na koji smo završili. Bilo je divno igrati ovde, atmosfera je sjajna. Rim me je lepo „prigrlio” a i ja njega. Ljudi sa kojima sam sarađivala i devojke sa kojima sam igrala su mi prirasli srcu tako da ću se sigurno nekada vratiti. Imali smo korektnu ekipu ali je od starta sve krenulo u suprotnom smeru. Bilo je tu povreda, neke od devojaka i tri meseca su bile van terena. Zato smo u prvom delu sezone izgubile i dosta bodova i samopouzdanja. Na kraju malo nam je i sreća okrenula leđa. Nismo uspeli da opstanemo u ligi. Svi znaju koliko je italijanska liga kvalitetna. Paradoks koji nam se dogodio, da istovremeno ispadnemo iz lige ali i osvojimo jedan evropski kup, najbolje govori upravo o njenom kvalitetu. Iako smo ispale, dokazale smo i sebi i drugima da smo imale kvalitet i da smo mogle da se izborimo za ostanak u Seriji A Sigurno je da ćemo ovu sezonu svi pamtiti.

Italijanska liga je najjača, svi igraju odbojku na vrhunskom nivou i vole je.

- Uvek sam mislila da je razlog što svi najbolji igrači dolaze u Italiju da igraju odbojku. Ali nije samo to. Oni prosto svi znaju da igraju odbojku, to je vrhunski nivo. Svi dišu za odbojku. To je najveći kvalitet ove lige. Svako svakoga može da pobedi, svi  su tehnički i taktički potkovani, a na kraju samo detalji odluče pobednika. Mislim da je u tome čar italijanske lige. Zauvek ću pamtiti atmosferu u našoj dvorani, posebno na drugoj utakmici Kupa izazivača jer se tada dogodio pravi emocionalni vrtlog. Kada je sudija svirao kraj, cela dvorana je bila na nogama, svi su pevali pesmu za Rim. Sport ih je ujedinio i to je nešto najlepše.

O novom klubu još uvek ne razmišlja. Ponude stižu sa svih strana, očekuje i poziv selektora Zorana Terića.

- Ne znam kakav plan ima selektor Terzić, ali čeka nas mnogo posla. Predstoji nam Liga nacija i Svetsko prvenstvo. Biće dosta naporno. Srećna sam što se vratio na mesto selektora, jer je on neko ko je obeležio našu odbojku. Mi smo odrasle i navikle smo na njegov sistem rada i privržene smo mu. Koliko god da vidiš sveta i poštuješ ostale trenere, metode, načine rada, mi u reprezentacije najbolje funkcionišemo sa Terzinim sistemom rada. Drago mi je što će sada i mlađe generacije imati priliku da rade sa njim Dobro ga poznajemo i verujem da će sve funkcionisati kao ranije – uverava Slađana Mirković, koja je sa Romom ispisala zlatne stranice na evropskoj sceni.