Maksimović: Osetio sam da će Austrijanci da pogreše

Skoro deset godina, od nezaboravnog 20. juna 2015. i gola za trofej svetskog prvaka za igrače do 20 godina na Novom Zelandu, Nemanja Maksimović je čekao na gol u reprezentaciji.

Posle blistave role kod komandom Veljka Paunovića neumorni vezista igrao je i za mladi državni tim, a u A selekciji bilo mu je potrebno 55 utakmica da zatrese mrežu. I to kad je najvažnije – protiv Austrije za opstanak u najjačoj diviziji Lige nacija.

- Lep je osećaj, naravno, zatresti mrežu u dresu sa grbom Srbije nakon skoro čitave decenije. Promenio sam se za tih deset godina kao igrač. Kao mlađi imao sam ofanzivniju ulogu, sad sam češće pozadi i ne ukazuju mi se toliko prilika za gol. Presrećan sam zbog pogotka kad je bilo izuzetno bitno, otvorio nam se put ka pobedi i cilju – pričao je Nemanja Maksimović manje od 24 sata posle možda i najdraže utakmice za Orlove.

Kako ste se vi uopšte našli u protivničkom šesnaestercu, u trenutku kad je Austrija trebalo da krene u napad?

- Hteo sam da izvršim pritisak na njihove igrače. Mislio sam da će golman Šlager posle povratne lopte Seivalda da da sebi for, ona se odbila od stative i hvala Bogu da sam sve ispratio. Osećao sam da bi nešto tako moglo da se desi i nisam se prevario.

Niste hteli u B diviziju i najviše ste sami sebe motivisali da budete uspešniji u dvomeču sa Austrijancima?

- Najbitnije je da smo pobedili. Trijumf nam mnogo znači ne samo zbog opstanka u A diviziji već i skorog početka kvalifikacija za SP.

Protivnik je, priznaćete, pokazao više u oba meča, posebno u Beču?

- Austrija je jako kvalitetna selekcija, ima sistem koji odlično funkcioniše. Naučili smo da dobro igramo bez lopte, da protivniku ne dozvolimo veliki broj šansi. Austrijanci su imali inicijativu, ali nam, bar u Beogradu, nisu mnogo pretili. Kad se sve sabere, bili smo tri četvrtine baraža u podređenom položaju i iz toga moramo da izvučemo pouke.

Da li je presudan, zapravo, bio prelep gol Lazara Samardžića u prvoj utakmici, jer ni u oslabljenom sastavu niste poraženi?

- Hrabri smo bili u oba druga poluvremena. Samardžić je majstorski pogodio u Beču, a u revanšu smo u nastavku iskoristili protivničke greške. Razliku su napravili Stefan Mitrović i Luka Jović, uneli su svežinu i igru i bili smo drugi tim sa njima.

Koliko vas je nervirao VAR, prvo poništen penal, pa gol Vlahoviću?

- Na kraju je sve dobro ispalo. Da je dosuđen jedanaesterac ne bi bilo crvenog kartona. Više nam je značilo 1:0 i igrač više nego da smo poveli 2:0. Austrija bi nas jače pritiskala sa 11 igrača.

Vlahović je, ipak, na kraju zatresao mrežu, prvi put u poslednje dve godine (oba gola protiv Crne Gore u martu 2023. u kvalifikacijama za EP)?

- Duci je zaslužio da zatrese mrežu, trudio se i mnogo radio za ekipu.

Osetili ste ono što Vlahović, Jović, Samardžić, pa i Gudelj trenutno osećaju. Muči ih loš status u klubovima. Kako u takvoj situaciji možete pružiti ono što se očekuje od vas u reprezentaciji?

- Neigranje u klubu stvara nedostatak samopouzdanja i ispadanje iz takmičarskog ritma. U reprezentaciji se kod nas uvek pojavi dodatni motiv da dokažemo da trener greši. Dešava se međutim, da od prevelike želje ne pogađamo mrežu, lopta jednostavno neće u gol, kao što se dešavalo Vlahoviću.

Vama je reprezentacija mnogo pomogla, može li i njima?

- Nadam se. I ja sam jesenas kad sam došao u Panatinaikos bio u drugom planu. Dobio sam šansu u reprezentaciji i kad sam se vratio u klub sve je postalo drugačije, sad sam starter.

Jesu li vam stigle čestitke iz kluba i od saigrača?

- Svi su se javili. Strelac je bio i Gnezda Čerin za plasman Slovenije u B diviziju Lige nacija, tako da smo Panatinaikos predstavili u lepom svetlu – zaključio je Nemanja Maksimović, iznad svega veliki radnik na terenu, ljubazan, kulturan, otvoren i pun razumevanja u komunikaciji sa novinarima.