Kad je Dušan Popetru, dugogodišnji trener u omladinskoj školi šampionskog Proletera, pozvao i zamolio da dođemo na jedan od večernjih treninga, usledilo je pitanje - kojim povodom?
- Da upoznate divnog dečaka, počeo je da trenira rvanje. Slep je. Rođen je u Francuskoj i porodica se vratila da živi u Zrenjaninu. Zove se Damian Olđe - rekao je Popetru.
Potpisnik ovih redova bio je zatečen. Telefon samo što nije ispao iz ruke. S druge strane, posle kratke pauze, ponovo trenerov glas.
- Dođite da vidite kako Damian vežba s vršnjacima.
Bezbroj puta novinar Sportskog žurnala pravio je u Proleterovoj dvorani priče o najvećim svetskim šampionima, nikad o ovakvom kakav je Damian, šampionu ne samo sporta. Stidljivo je prihvatio ruku kod upoznavanja.
– Ja sam Damian - tiho se predstavio.
U prisustvu oca Denisa, majke Nataše i sestara Atine (8) i Nastje (4), krenula je priča.
- On je naše najstarije dete, rođen je 27. oktobra 2014. u Parizu. Iz Uzdina sam. S devet godina otišao sam s roditeljima u Francusku. Tamo sam odrastao. Na odmoru 2011. u rodnom mestu upoznao sam Natašu. Naredne godine pridružila mi se u Parizu, venčali smo se 2013. Vratili smo se u Srbiju pre 18 meseci, razlog su deca. Ovde je bolje za njihovo odrastanje. Brzo su se navikli i uklopili i za sada ne planiramo povratak – pričao je otac Denis.
Majka Nataša, iz Banatskog Karađorđeva, uključila se u razgovor:
- Damian je od rođenja slep, ustanovljeno je krajem trećeg meseca. Progovorio je srpski. Znao je sve glavne gradove evropskih zemalja, sve reke u Srbiji, poznate marke automobila... Sa godinu pevao dečije pesme... U trećoj godini pričao je i francuski, u šestoj je naučio Brajevo pismo i pošao u školu. Imao je pet godina kad smo ga upisali u džudo klub. Čitala sam na internetu da je šampion Francuske bio slep i kad smo ga odveli u klub, odmah su ga prihvatili. Svidelo mu se, voli da se bori i po povratku odveli smo ga u ODžK Proleter koji je, odmah do rvačkog. Kad je upoznao Dušana, prešao je u rvanje i veliko i neizmerno mu hvala na posvećenosti i načinu kako je prišao Damianu i kako sa njim vežba.
Damian pohađa četvrti razred OŠ „Drugi oktobar”, kod divne učiteljice Dine Blešić. Majka Nataša kaže da su u školi bili donekle zatečeni kad ga je upisala po povratku iz Pariza, jer nisu imali slepog učenika. Na opštinskom takmičenju iz matematike bio je treći, na Okružnom četvrti, za niže razrede nema dalje.
Damian je slušao razgovor, nestalo je stidljivosti, podigao je glavu i priču počeo od škole.
- Odličan sam učenik, u trećem razredu imao sam sve petice, imam i sad u četvrtom i imam dobre drugove.
Rvanje ti se više sviđa od džudoa?
- Ovde sam od decembra s Duletom, mnogo je dobar trener čovek i rvanje mi je lepše od džudoa.
Šta si dobro naučio?
- Savladao sam dobro kolut napred i nazad i mogu to da radim u trku, zatim leteći kolut, vežbam gimnastiku, znam i džudo pad. Dule kaže da lepo napredujem, volim da treniram. Otac me dovozi tri dana u sedmici na trening i jedva čekam kad će sledeći.
Nisi se pohvalio da si počeo da rveš?
- Rvem se najčešće s Lazarom, ima još drugara, tu je i moj brat od tetke Saša i on hoće da bude rvač. Svi me u Proleteru podržavaju.
Posle jednog treninga, hvalio si se mami i sestrama?
- To je bilo kad su trenirali reprezentativci, Komarov, Tibilov, Nađ, puno ih je bilo i svi su mi prišli i upoznali smo se, razgovarali su sa mnom. Kad me tata dovezao kući, rekao sam mami da sam presrećan.
Oni će se za desetak dana boriti na Evropskom prvenstvu u Slovačkoj. Šta im poručuješ?
- Da daju sve od sebe i osvoje medalje i da im čestitam kad se vrate. Biću uz njih i raspitivaću se za rezultate.
Rvanje si zavoleo, šta je sa drugim sportovima?
- Mnogo sam rvanje zavoleo, imam podršku od trenera i drugara i ovde je divno. Volim fudbal, tenis, košarku. Znam za naše reprezentativce.
Koje?
- Đoković, Đere, Kecmanović, Lajović, Međedović – počeo je brzo da izgovara imena teniskih asova i nastavio s fudbalskim – Mitrović, Vlahović, Tadić, Rajković, Jović...
Gde ćeš da budeš 4. aprila, ne hvališ se?
- To su vam sigurno tata i Dule rekli. Biću gost košarkaša Crvene zvezde protiv Efesa. Teodosić, Dobrić, Nedović, Petrušev, Lazić, Kalinić, Jago je iz Brazila, iz Zrenjanina je Davidovac. Ja sam veliki zvezdaš.
Damiane, šta bi u sportu želeo?
- Voleo bih da postanem reprezentativac Srbije, da idem na takmičenja i na Olimpijske igre.
Mama Nataša je dodala:
- S ovakvim trenerom, sve je moguće.
Mnogo šampiona, mnogo priča u Proleterovoj dvorani. Damian, najmlađi i najveći, ne samo u sportu.
ZAŠTO JAVNOST
Ovih dana nekoliko TV kuća najavilo je dolazak na trening pionira Proletera. Damian je razlog.
- Mnogi se pitaju - zašto javnost, odgovor je jasan. Izašli smo u javnost zbog druge dece i njihovih roditelja. Sve se može kad se hoće i čovek mora da bude uporan. Roditelji ne treba još više da zatvore dete i prave veći hendikep. Treba sve probati i sve je moguće – poručila je Nataša Olđe.
POPETRU: PROSVETIO ME...
Dušan Popetru je skroman i nenametljiv čovek, prava dobrica. Hoće i voli da pomogne, voli rad s decom.
- Denis, Damianov otac, gledao je kako treniraju najmlađi članovi Proletera i upitao me da li bi želeo da vežbam njegovog sina. Nikad nikoga nisam odbio i krenuli smo. Veoma je disciplinovan i brzo upija vežbe. On me je prosvetio i rekao sam mu kad poraste znaće šta to znači. Izuzetno pametan i bistar dečak – kazao je Popetru.
BICIKL I ROLERI
Damian je veoma aktivan. Pomaže mu sestra Atina.
- Pružim mu ruke i tako vozi rolere, a vozi i bicikl. Ispred njega, jedan za drugim, voze braća od tetke, oni pričaju da ih Damian čuje i vozi za njima. Pomognem mu kad hoće da koristi telefon i zaboravi aplikaciju, dodam mu loptu koja je ozvučena i drugo – rekla je osmogodišnja Atina.
Inače, od petka Damian je na Instragamu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
