Ljudskost svakog božijeg bića se ogleda u tome kako će reagovati u trenucima kada nekog nepoznatog zadesi nepravda, nesreća.
Saša Zdjelar odlično barata loptom, što se videlo na Novom Zelandu, na balkonu je pokazao da zna i da se veseli, a juče je dokazao čistoću, dobrotu i plemenitost duše zdravog, mladog čoveka.
Bez reči je prihvatio poziv da poseti petnaestogodišnjeg Beograđanina Strahinju Andrejića, koji se kao lav već nekoliko meseci bori sa teškom bolešću.
Strahinja je gledao blistave igre mlade selekcije Srbije na Svetskom prvenstvu. Poželeo je da upozna Sašu Zdjelara, za kojeg je čuo da živi u Borči, u njegovoj blizini.
– Strahinju nisam ranije poznavao, ali kad sam čuo da želi da me vidi, nisam imao nikakvih dilema. Došao sam da ga posetim i da se upoznamo. Poklonio sam mu dres i kad sledeći put dođem sigurno ću mu doneti još neki poklon. Uvek sam spreman da učestvujem u bilo kojoj humanitarnoj akciji i rado ću se odazvati – rekao je Saša Zdjelar nakon druženja sa Strahinjom.
Kažu da je u fudbalu najlakše naučiti izvesti aut, da je za nijansu teže dodati loptu, da je, boga mi, teško naučiti kako „uštopovati” loptu, da retki nauče kako se „hvata” volej, ali biti čovek....
Užasno je teško postati dobar čovek. To se ne uči na treningu. To dolazi iz duše, a Saša Zdjelar je na najboljem putu da postane i veliki fudbaler i još veći čovek.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
