Uspomene od Žiče do Đurđevih stupova

Svake godine put gotovo dobro poznat, ruta od Beograda do Novog Pazara i proslava Uskrsa sa suprugom Tanjom, naslednicama Anikom i Tarom. Odlazi Aleksa Brđović do Petrove crkve, Đurđevih stupova, vraćajući se pravim, starim vrednostima i veri. Istovremeno u mislima listajući slike kada su kao deca on i sestra Aleksandra, mama Jelena, odlazili sa tatom Dejanom Brđovićem u njegovu rodnu Žiču kraj Kraljeva.

Za odbojkašku porodicu najveći hrišćanski praznik bio je i ostao svetinja. Tada su imali vremena da se okupe jer su  odbojkaške sezone bile pri kraju. I kada je tata, legendarni „Brđa” dolazio iz inostranstva bio je sa najmilijima.

Ništa se nije promenilo, otac, veliki Deki od gore vidi sve, sigurno da je ponosan na Aleksu kome će ove godine Uskrs biti poseban. Između terena gde će se sa timom boriti za šampionski pehar na koji se čeka od 2010. godine i to protiv Vojvodine, kolekcionara kruna prvaka države i bogate trpeze, odlaska u crkvu…

Uskrs u kući Brđovića, kako se proslavlja, ove godine je svakako poseban, u danima praznika igrate finale plej-ofa?

- Kada smo bili klinci, mnogo vremena smo provodili u inostranstvu i nismo imali prilike da slavimo kod kuće. Da li je to bila Grčka, Italija ili neka druga zemlja, koliko su nam obaveze dozvoljavale. Poslednjih nekoliko godina otkako sam u braku, a žena mi je iz Novog Pazara, baš volim da za Božić i Uskrs odem kod njenih. Tamo se i dalje neguju stari srpski običaji, a i uživam ako posetimo i Petrovu crkvu, Đurđeve stupove. Prelepo je otići i provoditi vreme tamo – nasmejao se Aleksa svestan da će ove ipak svi biti, po svemu sudeći u Beogradu.

- Jeste mi možda žao, ali  razlog je i više nego lep što smo u glavnom gradu. Sigurno da ću u nedelju preko dana biti s porodicom, suprugom i decom da proslavimo kako i dolikuje. Ovog puta finale i treninzi diktiraju raspored, ali kažem, nedelja nema šanse da se „preskoči”! Poslednjih pet, šest godina slavimo u Srbiji i srećni smo. 

Po čemu mali Aleksa pamti praznik?

- Kada smo bili deca uglavnom smo provodili u Žiči odakle je otac i tamo smo išli u manastir jedan od najlepših u Srbiji. Pamtim da smo baš često išli, za Božić ređe. Tada je odbojkaška sezona u jeku, decembar, januar. Ali kroz sva ta putovanja, seljenja, onda i dolazaka kući, imalo je sve posebnu draž.

U mirnom kraju, na Voždovcu ove godine lepša polovina supruga Tanja biće zadužena za farbanje jaja i trpezu, ali imaće i pomoć?

- Tu su i devojčice Anika i Tara, porasle su i verujem da će više pomagati a ne odmagati.

Mama Jelena stiže, kako je?

- Odlično, trenutno je u Beogradu, sestra Aleksandra u Kragujevcu, ali za Uskrs trebalo bi da dođe kod nas da svi zajedno proslavimo. Verujem i Aleksandra sa suprugom i sinom Andrijom. Ali dogovorićemo se.

Nasmejao se trener Kragujevčana, s razlogom kada se spomenuo ženski deo baš mlađa sestra, bivša odbojkašica a čiji je suprug Jovan Vukmirović, prvotimac Radničkog?

- Imaće trening. Hahaha. Zapravo imaću i ja ali verujem da ćemo uspeti da se uklopimo i proslavimo zajedno.

Pehar Kupa ponovo je u vitrinama i to posle 17 godina, sada su po „redu vožnje” dueli za titulu sa Vojvodinom. Fantastična sezona Vas i momaka?

- Prelepa koja je još u toku. Osvojili smo kup.  Pre početka sezone verujem da je malo ljudi očekivalo da će Radnički igrati finale i prigrliti taj pehar. Bilo je dosta ekipa koje su bile pred početak takmičenja favoriti u odnosu na nas. Ali stvarno imam ekipu pre svega sjajnih ljudi, potom i igrača koji su u timu. Rade fenomenalno od avgusta kada smo počeli pripreme. Tako da što se tiče profesionalne strane, prezadovoljan sam.

Po čemu ćete pamtiti celu seriju plej-ofa, sezonu, na koji ste meč ili mečeve najponosniji?

- Prekretnica sezone je bila polufinalna utakmica Kupa sa Zvezdom pogotovu ta druga utakmica kada smo uspeli da pobedimo u zlatnom setu i izborimo finale. Posle toga smo videli da možemo, da imamo kvalitet i bilo nam je lakše. Posebno taj drugi deo sezone koji smo odigrali sjajno, imali samo jedan poraz u regularnom delu. Potom utakmica protiv Spartaka treća u četvrtfinalu plej-ofa gde smo uspeli da se izvučemo a bili smo već maltene otpisani. Ipak smo smogli snage, pokazali karakter. I te dve utakmice za sada su najznačajnije, nemam dilemu!

Poruka Vašim igračima za finale a u skladu sa praznikom?

- Samo da budu opušteni da uživaju. Ne igra se finale svake godine, nemaju tu priliku. Biće lepa atmosfera i u Kragujevcu i u Novom Sadu. Naravno i da daju sve do sebe, a rezultat će doći – ne napušta optimizam Aleksu Brđović, kao ni vera, motiv jer zna koliko vrede njegovi momci, šta su sve „pregurali” u takmičarskoj 2024/25 i već sada su heroji. A nisu rekli poslednju.